Automobilska industrija, kao i mnoge druge tehnološki i inženjerski orijentisane oblasti, dugo je viđena kao pretežno muški domen, ispunjen legendarnim ličnostima poput Henrija Forda i Enca Ferarija. Međutim, iza scene, ponekad i direktno u žiži interesovanja, grupa izuzetnih žena ostavila je neizbrisiv trag na ovom dinamičnom polju. Od revolucionarnih izuma do izuzetnih dostignuća u vožnji, žene su odigrale ključne uloge u unapređenju automobilske tehnologije, sigurnosti i dizajna, dokazujući da inovacija i izvrsnost ne poznaju polne granice.
Ove žene suočile su se sa jedinstvenim izazovima i često morale da prevaziđu značajne društvene i profesionalne prepreke kako bi ostavile svoj pečat. Njihova istrajnost, kreativnost i revolucionarna dostignuća nisu samo oblikovali istoriju automobilske industrije, već su i utrli put budućim generacijama inženjerki, dizajnerki i vozačica.
Od pronalaska Kevlara od strane Stefani Kwolek, koji je učinio vozila sigurnijim, do pionirske karijere Danice Patrick u trkama, svaka od ovih žena ostavila je neizbrisiv trag na industriji.
Pridružite nam se dok odajemo počast ovim ženama koje nisu samo transformisale automobilsku industriju, već i inspirisale brojne druge da krenu njihovim stopama, dokazujući da uz odlučnost i strast, sve je moguće.
#1 Stephanie Kwolek - Pronalazač kevlara
Stephanie Kwolek revolucionisala je automobilsku industriju i mnoga druga područja pružajući materijal koji je pet puta jači od čelika po težini.
Izvor fotografije https://whip-stitch.com/stephanie-kwolek-a-great-woman-in-sewing/
Rođena 1923. godine, već od malih nogu pokazivala je veliki interes za nauku i medicinu, prvobitno težeći da postane doktorka. Kwolekova je bila američka hemičarka čija istraživanja u polimernoj nauci dovela su do stvaranja ovog izuzetnog sintetičkog vlakna.
Ona se pridružila kompaniji DuPont 1946. godine, gde je njen rad prvobitno bio usmeren na razvoj novih sintetičkih vlakana u tekstilnoj laboratoriji. Tokom eksperimenta 1965. godine, dok je pokušavala da stvori novo lagano vlakno za gume, napravila je svoje revolucionarno otkriće – kevlar.
Jedinstvena svojstva kevlara, visoka čvrstoća na istezanje, niska težina i otpornost na toplotu i koroziju brzo su našla primenu daleko izvan njenog originalnog cilja. U automobilskoj industriji, kevlar se koristi u raznim komponentama, uključujući gume, kočione pločice i delove motora, unapređujući bezbednost i performanse. Izdržljivost i snaga materijala doprinose dugotrajnijim i sigurnijim vozilima, što je značajno uticalo na potrošačku sigurnost i standarde automobilske inženjerske tehnologije.
Kevlar se danas široko koristi ne samo u automobilskoj industriji, već i mnogim drugim oblastima. Na primer, kevlar se koristi u pancirnim prslucima, zaštitnoj opremi za vatrogasce i u konstrukciji laganih, visoko-čvrstih struktura u vazduhoplovstvu.
Stephanie Kwolek je za svoj doprinos nauci i tehnologiji dobila brojne prestižne nagrade, uključujući Nacionalnu medalju za tehnologiju i inovaciju (1996. godine) i ulazak u Nacionalnu kuću slavnih pronalazača.
#2 Mary Anderson – Izumitelj brisača za vetrobran
Izum brisača za vetrobran od strane Mary Anderson predstavlja savršen primer kako vizija jedne osobe može promeniti način na koji doživljavamo svakodnevni život, posebno u vožnji.
Rođena 1866. godine u okrugu Greene, Alabama, Andersonova je bila američka investitorka nekretninama, uzgajivačica stoke i izumiteljka čiji praktičan um i oštroumne posmatračke sposobnosti doveli su do jednog od najvažnijih automobilskih inovacija.
Izvor fotografije Wikipedia
Inspiracija za izum došla je tokom posete Njujorku tokom zime 1903. godine. Dok se vozila tramvajem, primetila je da vozač često mora da stane i izađe da ručno uklanja sneg i led sa vetrobrana. Ova neprijatnost inspirisala je Andersonovu da osmisli mehaničko rešenje kojim bi se moglo upravljati iz unutrašnjosti vozila, osiguravajući neprekidnu vidljivost bez potrebe za zaustavljanjem.
Po povratku kući, Andersonova je dizajnirala ručni uređaj za čišćenje vetrobranskog stakla. Njen uređaj sastojao se od poluge unutar vozila koja je kontrolisala opruženu ruku sa gumom. Pomeranjem poluge, vozač je mogao pomicati ruku napred-nazad preko vetrobrana, uklanjajući kišu, sneg ili susnežicu 1903. godine patentirala je svoj “Uređaj za čišćenje prozora za električne automobile i druga vozila”.
Iako je njena inovacija bila očigledno korisna, Andersonova se suočila sa značajnim otporom automobilske industrije. Mnogi su smatrali da bi uređaj mogao ometati vozače ili da jednostavno nije bio neophodan. Kao rezultat toga, nije uspela da proda svoj patent ili da pronađe proizvođača koji bi proizveo njen brisač vetrobrana za vreme njenog života.
Iako njen izum nije odmah bio komercijalizovan, danas ne možemo zamisliti automobil bez ove osnovne opreme. Kako su automobili postajali sve prisutniji i neophodniji u svakodnevnom životu, potreba za takvim uređajem postala je neosporna. Do 1916. godine, brisači vetrobrana slični njenom dizajnu postali su standardna oprema na mnogim automobilima. Njena inovacija pokazala se ključnom za poboljšanje bezbednosti vozača, omogućavajući bolju vidljivost i smanjenje nesreća izazvanih lošim vremenskim uslovima.
Doprinos Mary Anderson bezbednosti u saobraćaju ne može se dovoljno naglasiti. Iako nije profitirala od svog izuma za vreme svog života, nasleđe Andersenove živi svaki put kada vozač aktivira brisače vetrobrana da obezbedi sebi bolju preglednost tokom vožnje.
#3 Bertha Benz - Prvi vozač na ''duge staze''
Bertha Benz nije bila samo podrška svom mužu već i ključna figura u ranim godinama automobilske industrije.
Rođena kao Bertha Ringer 1849. godine, udala se za Carla Benza, izumitelja ”Benz Patent – Motorwagen” – a, široko smatranog pretečom današnjih pravih automobila.
Izvor fotografije https://www.capital.de/wirtschaft-politik/history-crime/bertha-benz-und-die-erste-fernfahrt-der-autogeschichte-31682308.html
U avgustu 1888. godine, bez obaveštavanja supruga, u pratnji svoja dva sina, Berta je krenula na neobično putovanje iz Manhajma do Pforzheima (Nemačka), udaljenosti od oko 106 kilometara. Ovo putovanje nije bilo samo hrabro lično nastojanje već i strategijski potez da se pokaže potencijal ”Benz Patent – Motorwagen” – a i da se generiše publicitet za novonastali automobil.
Putovanje je bilo puno izazova koji su pokazali Bertinu snalažljivost i odlučnost. Tokom puta, morala se suočiti sa različitim mehaničkim problemima. Na primer, kada se začepila linija za gorivo, koristila je iglu za šešir da je očisti. Kada je izolacija na žici za paljenje pukla, improvizovala je sa svojom čarapom. Berta je takođe morala da pronađe apoteku u Vislohu da kupi ligroin, naftni rastvarač koji se koristio kao gorivo, čime je napravila prvu benzinsku pumpu na svetu.
Bertin put koji je trajao otprilike dvanaest sati, i dokazao je da automobil može da savlada duge razdaljine i različite terene, bilo je prvo dugotrajno putovanje automobilom u istoriji. Njeno putovanje privuklo je značajnu pažnju i pomoglo je da se razuvere sumnje javnosti o pouzdanosti i praktičnosti motornih vozila. Ovo uspešno putovanje ne samo da je povećalo kredibilitet ”Benz Patent-Motorwagen”-a već je i otvorilo put za buduće razvoje u automobilskoj industriji i tehnologiji.
U priznanju njenih doprinosa, ruta kojom je putovala danas je poznata kao Bertha Benz memorijalna ruta, posebna turistička ruta u Nemačkoj koja slavi njen pionirski duh.
Bertina smela vožnja imala je dalekosežne posledice. Istakla je važnost putne infrastrukture, doprinoseći unapređenju puteva i uspostavi benzinskih stanica, koje su bile ključne za široko usvajanje automobila. Njeno putovanje ne samo da je pokazalo potencijal automobila već je istaklo i važnost istrajnosti i inovacija u prevazilaženju izazova.
#4 Margaret Wilcox – Inovator grejanja u automobilu
Margaret Wilcox bila je izuzetna inženjerka i izumiteljka čija je inovacija donela udobnost milionima vozača širom sveta.
Rođena 1838. godine, Wilcox je najpoznatija po svojim pionirskim radovima na razvoju jednog od prvih sistema za grejanje automobila.
1893. godine Margaret je patentirala svoj dizajn za grejač automobila.
Izvor fotografije https://www.authos.it/riscaldamento-e-tergicristallo-altre-due-invenzioni-delle-donne/
Njen inovativni sistem preusmeravao je vazduh iz vruće rashladne tečnosti motora u unutrašnjost vozila, pružajući toplotu putnicima. To je postignuto vođenjem serije cevi koje vode vruću vodu iz motora kroz komoru gde se vazduh zagrejava pre nego što se otpusti u kabinu. Njen dizajn bio je jedan od prvih koji je koristio toplotu motora za zagrevanje putničkog prostora, koncept koji je i danas prisutan u modernim sistemima za grejanje automobila.
Iako je njen originalni dizajn bio relativno jednostavan, ova rana verzija grejača automobila postavila je temelje za sofisticirane sisteme klimatizacije koje danas imamo u modernim vozilima.
Pored svojih radova na grejačima automobila, Margaret je imala još nekoliko patenata i bila je poznata po svojoj inventivnosti i veštinama rešavanja problema.
#5 Suzanne Vanderbilt - Dizajner enterijera
Suzanne Vanderbilt poznata je po svom uticajnom radu kao dizajnerka enterijera u kompaniji General Motors (GM). Rođena 1930. godine, Suzanne je tokom svoje višedecenijske karijere dala značajan doprinos dizajnu automobilskih enterijera, spajajući funkcionalnost sa estetikom.
Izvor fotografije https://greaseculture.com/women-innovators-automotive-industry/
Vanderbiltova se pridružila kompaniji General Motors 1950-ih, u vreme kada je automobilska industrija bila pretežno orijentisana ka muškarcima, a uloga žena je bila marginalizovana. Uprkos ovim izazovima, Vanderbilt je brzo se pozicionirala kao talentovana i inovativna dizajnerka.
Jedan od ključnih doprinosa bio je njen fokus na ergonomiju i udobnost vozača. Razumela je da enterijer automobila mora biti ne samo vizuelno privlačan već i praktičan i udoban za vozača i putnike. Njeni dizajni često su uključivali promišljene detalje poput podešavajućih sedišta, intuitivnih rasporeda kontrola i lako dostupnih komandi, koje su postale standardne funkcije u modernim vozilima.
Suzanne je takođe bila ključna u razvoju i zagovaranju sigurnosnih karakteristika unutar automobilskog enterijera. Njen rad u ovoj oblasti odražava širi industrijski pomak ka prioritetizaciji sigurnosti vozača i putnika.
Pored tehničkih i sigurnosnih doprinosa, imala je izražen osećaj za boje i materijale. Eksperimentisala je sa novim tkaninama, teksturama i šemama boja kako bi kreirala enterijere koji su bili istovremeno stilski i privlačni.
Bila je pionirka ne samo u inovacijama dizajna već i u rušenju prepreka za žene u automobilskoj industriji. Njen uspeh otvorio je put budućim generacijama dizajnerki i inženjerki.
#6 Katharine Blodgett - Pronalazač antireflektujućeg stakla
Katharine Blodgett bila je naučnica u oblasti fizike i hemije čiji je revolucionarni rad transformisao industriju optike, posebno njen pronalazak premaza protiv refleksije za staklo.
Rođena je 1898. godine u Njujorku. Njena karijera u kompaniji General Electric trajala je decenijama tokom kojih je dala značajan doprinos hemiji površina i tehnologiji tankih filmova.
Izvor fotografije Wikipedia
Ona je tokom istraživanja razvila metodu za stvaranje tankog filma barijum stearata koji se može nanositi na staklene površine radi smanjenja refleksije i odsjaja. Ova inovacija imala je dubok uticaj na optiku, poboljšavajući vidljivost kroz sočiva i jasnoću slike kroz staklo.
Praktične primene ovog pronalaska bile su širokog spektra. Njen rad je poboljšao staklo koje se koristi u naočarima, sočivima kamera, odleđivanju materijala za avione, apsorbentima otrovnih gasova, pa čak i vetrobranskim staklima automobila.
Godine 1938. izmislila je nereflektirajuće staklo koje čini osnovu tehnologije koja se sada koristi na vetrobranskom staklu svih automobila širom svijeta. Kompanija za koju je radila je ovaj njen izum nazvala ”nevidljivim staklom”, jer je obično staklo vidljivo zbog svetlosnih zraka koji se reflektuju na njega.
Pored tehničkih dostignuća, karijeru Katharine Blodgett obeležila je istrajnost i posvećenost u naučnom polju, prevazišla je izazove i predrasude da bi postala cenjena istraživačica i inovatorka, otvarajući put za buduće generacije žena u naučnicima i inženjerima.
#7 Florence Lawrence – Kreator sistema za singalizaciju
Rođena 1886. godine u Hamiltonu (Ontario, Kanada) Florence Lawrence je postala jedna od prvih filmskih zvezda nemih filmova, glumeći u brojnim filmovima uz brojna priznanje za svoj glumački talenat i harizmu.
Međutim, Lorensin uticaj na istoriju automobila takođe je značajan. Godine 1914. dizajnirala je i patentirala rani model automobilskog pokazivača pravca koji je nazvala “automobilski signalni ram”.
Ovaj revolucionarni uređaj, montiran na zadnji branik vozila, omogućavao je vozaču da podiže ili spušta polugu u unutrašnjosti automobila kako bi signalizirao skretanje.
Izvor fotografije Wikipeida
Ovo izum je označio veliki napredak u automobilskoj bezbednosti, pružajući jasan i vidljiv signal drugim vozačima i pešacima o namerama vozača.
Lorensin sistem za signalizaciju skretanja bio je jednostavan, ali efikasan, rešavajući ključnu potrebu za poboljšanom komunikacijom između vozača na putu.
Pored izuma za signalizaciju skretanja, Lorens je takođe patentirala i druge automobilske inovacije, uključujući ranu mehaničku signalizaciju kočenja. Njeni doprinosi bezbednosti automobila i sistemima signalizacije postavili su temelje za buduće razvoje u komunikaciji vozila i svesti vozača.
Iako njeni izumi nisu postigli širok komercijalni uspeh tokom njenog života, Lorensin pionirski duh i posvećenost inovacijama su priznati posthumno.
#8 Lella Lombardi – Prva žena u auto trkama
Lella Lombardi je bila jedna od najuspešnijih žena u moto sportu, i jedina žena koja je osvojila poene u Formuli 1. Rođena u Frugarolu, Italija, 1941. godine, Lombardi je razvila strast prema trkama još u mladosti i postala je jedna od najuspešnijih ženskih vozačica u istoriji.
Izvor fotografije https://www.formula1.com/en/latest/article/trailblazing-racer-lella-lombardi-remembered-30-years-on-from-her-death.6zz9pupcxc97yy5SEL1kkR
Godine 1974, Lombardi je postigla značajan uspeh postavši prva žena koja se kvalifikovala za trku Formule 1. Vozeći za ekipu March, debitvovala je u Španiji. Najveći uspeh Lombardi je postigla naredne 1975. godine na Velikoj nagradi Španije, gde je zauzela šesto mesto, čime je postala prva i jedina žena koja je osvojila bodove na trci Formule 1. Zbog skraćivanja trke usled ozbiljnog incidenta, dobila je pola boda, ali je ovo bilo monumentalno dostignuće u istoriji sporta. Lombardi je ukupno učestvovala na 12 trka Svetskog prvenstva Formule 1.
Pored Formule 1, Lombardi se takmičila i u trkama sportskih automobila i izdržljivosti. Učestvovala je na trci 24 sata Le Mana i Svetskom šampionatu sportskih automobila, postižući zapažene uspehe u ovim zahtevnim takmičenjima.
Uprkos brojnim izazovima tokom karijere, uključujući ograničena finansijska sredstva i mogućnosti sponzorstva u poređenju sa muškim kolegama, Lombardi je ostala odlučna i fokusirana na svoju strast prema trkama. Njena istrajnost i posvećenost doneli su joj poštovanje kako od kolega tako i od ljudi širom sveta, učinivši je ikonom i inspiracijom mnogim mladim devojkama širom sveta koje su želele da se bave auto trkama.
#9 Jutta Kleinschmidt - Šampion Dakar relija
Jutta Kleinschmidt je poznata posebno zbog svoje istorijske pobede na reliju Pariz – Dakar, što je čini prvom i jedinom ženom koja je osvojila ovaj prestižni događaj.
Izvor fotografije https://www.stern.de/sport/sportwelt/der-tag–als-jutta-kleinschmidt-die-rallye-paris-dakar-gewann-34370954.html
Rođena je u Kelnu, u Nemačkoj, 1962. godine. Njena strast prema trkama i vožnji van puta lansirala ju je u sam vrh jednog od najtežih i najzahtevnijih takmičenja u svetu automobilizma.
Pariz – Dakar reli je izuzetno zahtevan trkački događaj van puteva koji testira granice kako ljudi tako i mašine, prelazeći hiljade kilometara kroz pustinje, planine i nepredvidive pejzaže. Njen proboj dogodio se 2001. godine kada je postigla istorijsku pobedu na ovom reliju vozeći Mitsubishi Pajero Evolution. Ova pobeda ne samo da ju je učinila prvom ženom koja je osvojila reli Dakar uopšte, već je i utvrdila njen status kao jedne od najuspešnijih i najcenjenijih vozačica u sportu.
Njeno dostignuće je razbilo stereotipe i prepreke, inspirišući žene širom sveta da slede svoje snove u automobilizmu i dokazujući da pol nije prepreka uspehu u takmičarskom trkanju.
#10 Danica Patrick – Trkačka ikona
Rođena 1982. godine u Viskonsinu, Danica Patrick je karijeru započela sa strašću prema karting trkama još u mladosti, postavivši temelj za njen izuzetan put u profesionalnim trkama.
Prekretnica u njenoj karijeri dogodila se 2005. godine kada je ušla u istoriju kao četvrta žena koja je ikada takmičila na trci Indijanapolis 500, jednoj od najprestižnijih trka u trkačkim sportovima.
2008. godine Patrickova je postala prva žena koja je pobedila na trci IndyCar Serije, osvajajući trku Indy Japan 300.
Izvor fotografije Wikipedia
Njena pobeda ne samo da je utvrdila njen status kao konkurentnog vozača, već je i inspirisala novu generaciju ženskih vozača da se bave trkačkim sportovima.
Njena tranzicija u NASCAR, vodeću seriju trka sa automobilima za seriju u Severnoj Americi, dodatno je učvrstila njen status kao veštog i uspešnog trkača. Postala je prva žena koja je osvojila ”pole poziciju” u NASCAR Sprint Cup Seriji, postigavši taj uspeh na trci Dayton 500 2013. godine, jednom od najprestižnijih događaja u NASCAR-u.
Tokom čitave svoje karijere, uspeh Danice Patrick na stazi pratio je uticaj van staze kao uzor i zagovornik ženskih prava u sportu. Danica Patrick je ostavila dubok trag u trkačkim sportovima daleko iznad svojih pobeda i priznanja.
#11 Mary Barra – Žena sa vizijom
Mary Barra je jedna od najistaknutijih figura u savremenoj automobilskoj industriji. Rođena 1961. godine u Mičigenu (SAD), ona je od ranih dana pokazivala interesovanje za inženjering i tehnologiju. Njen profesionalni put je neverovatna priča o usponu od kooperanta do prve žene izvršnog direktora velike globalne automobilske kompanije.
Meri je odrasla u porodici koja je bila povezana sa kompanijeom General Motors. Njen otac je radio u njihovoj fabrici u Pontaic-u (Mičigen), što je delom inspirisalo njenu ljubav prema automobilima.
Izvor fotografije Wikipedia
Započela svoju karijeru u kompaniji General Motors 1980. godine kao kooperant, radeći na različitim pozicijama tokom godina: Bara je počela u odeljenju za inženjering, gde je radila na poboljšanju proizvodnih procesa i razvoju novih tehnologija, potom u sektoru ljudskih resura.
Nakon toga je imenovana za potpredsednicu globalnog razvoja proizvoda, gde je bila odgovorna za dizajn, inženjering i kontrolu kvaliteta svih GM-ovih vozila širom svet, da bi u januaru 2014. godine, postala prva žena generalni direktor General Motorsa, što je označilo prekretnicu u industriji. Pod njenim vođstvom, ova kompanija je doživela nekoliko ključnih transformacija.
Meri Bara je svojom odlučnošću, vizijom i inovativnim pristupom promenila način na koji General Motors posluje i kako je percepiran u javnosti. Njeno liderstvo je prepoznato i nagrađeno brojnim priznanjima.
Meri je postala uzor za mnoge žene i mlade profesionalce širom sveta, pokazujući da su odlučnost, stručnost i inovativnost ključne za uspeh u bilo kojoj industriji.
#12 Elena Ford – Prva žena na izvršnoj poziciji u FMCu
Elena Ford (rođena 1966. godine u Njujorku) američka je poslovna žena i prva žena iz porodice Ford koja je zauzela izvršnu poziciju u kompaniji Ford Motor Company.
Elena Ford, koja je praupraunuka osnivača kompanije Henrija Forda, započela je svoj rad u kompaniji još 1995. godine. Ona je imala ključnu ulogu u oblikovanju i unapređenju korisničkog iskustva, što je vitalni aspekt modernog automobilskog poslovanja.
Izvor fotografije https://media.ford.com/content/fordmedia/img/za/en/people/elena-a–ford.html
Njene inicijative usmerene su na poboljšanje interakcije sa kupcima, od prodajnog procesa do postprodajnih usluga. Elena je implementirala brojne strategije kako bi osigurala da Ford pruža izvanredno korisničko iskustvo, čime se povećava lojalnost i zadovoljstvo kupaca.
Njen rad uključuje koordinaciju globalnih timova, ujednačavanje standarda usluga širom sveta i uvođenje novih tehnologija za poboljšanje komunikacije sa kupcima. Elena Ford je prepoznata po svojoj sposobnosti da kombinuje tradicionalne vrednosti kompanije sa modernim trendovima, čineći Ford relevantnim i konkurentnim na globalnom tržištu.
Njen doprinos ne samo da jača poziciju Ford Motor Company, već i postavlja nove standarde za celokupnu industriju.
Priče ovih dvanaest izuzetnih žena u istoriji automobilske industrije ističu njihova pionirska dostignuća, revolucionarne izume i trajna nasleđa. Od pronalazačica i preduzetnica do vozačica i dizajnerki, ove žene su svojim inovacijama, hrabrošću i vizijom dale značajan doprinos koji je oblikovao pejzaž automobilske industrije i rušio barijere u svojim oblastima.
Dok slavimo njihova dostignuća, jasno je da njihove priče i dalje inspirišu i osnažuju ljude širom sveta i podsećaju nas na važnost raznovrsnosti, inovacija i istrajnosti u vođenju napretka i oblikovanju budućnosti tehnologije i društva.
Sa svakim novim izumom, vožnjom i dizajnom, ove žene su pomerale granice mogućeg, ostavljajući trajno nasleđe u svetu automobila. Doprinosi ovih dvanaest uticajnih žena ističu njihov nezamenjiv ulogu u istoriji automobilske industrije, ostavljajući trajan uticaj koji prevazilazi generacije i i dalje oblikuje naš svet danas.
www.deloovi.com
011 428 62 36
