Kočioni sistem je jedna od najvažnijih bezbednosnih karakteristika u svakom vozilu, uključujući i automobile. Ovaj sistem obezbeđuje vozačima kontrolu nad vozilom. Odgovoran je za usporavanje i zaustavljanje vozila kada je to potrebno, sprečavajući nesreće i osiguravajući bezbednost vozača, putnika i svih drugih učesnika u saobraćaju.
Razumevanje samog načina funckionisanja kočionog sistema i njegovih sastavnih komponenti, omugućiće Vam da na vreme uočite potencijalne probleme i kvarove pre nego isti postanu ozbiljni.
U ovom članku ćemo se potruditi da Vam približimo kako on zapravo funkcioniše, kolika je važnost kočionog sistema u automobilima, koje vrste kočionih sistema postoje, kako da održavate isti, i podelimo još neke korisne savete u cilju što boljeg informisanja.
Važno je naglasti da svi članci na našem blogu služe isključivo u informativne svrhe. Ni u kom slučaju ne mogu zameniti stručne savete. Tako da u slučaju problema ili kvarova uvek pogledajte uputstvo za Vaš automobil izdato od strane proizvođača ili se konsultujte sa kvalifikovanim stručnjakom.
Šta je kočioni sistem?
Kočioni sistem automobila predstavlja mehanički skup komponenti, dizajniran da uspori ili zaustavi kretanje vozila. Kada vozač pritisne kočnicu, pokreće se niz radnji koje na kraju rezultiraju usporavanjem vozila. Osnovni princip sistema kočenja je pretvaranje kinetičke energije u toplotnu energiju, koja se potom rasipa.
Kočioni sistem sadrži radnu (glavnu), pomoćnu i parking kočnicu.
Radna ili glavna kočnica koristi se za usporavanje vozila, ili njegovo potpuno zaustavljanje.
Pomoćna kočnica se koristi da zaustavi vozilo u slučaju da glavna kočnica otkaže. Poznata je i kao ručna kočnica. Za razliku od glavne kočnice, ručna kočnica deluje samo na zadnjim točkovima.
Parking kočnica, kao što joj samo ime kaže koristi se kod parkiranja vozila. U mnogim autombilima, pomoćna kočnica ima ulogu i parking kočnice.
Kako funkcioniše kočioni sistem?
Sistem kočenja automobila sastoji se od nekoliko komponenti koje zajedno rade kako bi se zaustavilo vozilo. Glavne komponente uključene u ovaj proces su:
- Kočiona papučica (pedala),
- Glavni cilindar,
- Kočione cevi i creva,
- Kočione čeljusti (klešta) i cilindri,
- Kočione pločice,
- Kočioni diskovi,
- Kočiona tečnost.
Kada pritisnete pedalu kočnice, inicira se niz događaja koji dovode do usporavanja vašeg automobila. Papučica kočnice je povezana sa glavnim cilindrom. Glavni cilindar pretvara silu koja se primenjuje na papučicu kočnice u hidraulički pritisak.
Hidraulički pritisak koji generiše glavni cilindar putuje kroz kočione cevi do svakog točka. Odnosno prenosi se na kočione čeljusti kod disk kočnica ili na cilindre točkova kod doboš kočnica. Kod disk kočnica, hidraulički pritisak tera klipove klešta da guraju kočione pločice prema kočionom disku. Kod doboš kočnica, klipovi cilindra pritiskaju kočione obloge prema kočionom bubnju.
Kada kočione pločice ili obloge dođu u kontakt sa rotirajućim diskom ili bubnjem, nastaje trenje. Ovo trenje pretvara kinetičku energiju kretanja vozila u toplotnu energiju, koja se raspršuje u okolni vazduh.
Trenje između kočionih komponenti i diska ili bubnja dovodi do usporavanja točkova. Povećavanjem pritiska na pedalu kočnice možete povećati kočionu silu i potpuno zaustaviti vozilo.
Kada otpustite pedalu kočnice, hidraulički pritisak u sistemu opada, a opruge ili drugi mehanizmi za povrat vraćaju kočione pločice ili obloge od diska ili bubnja, omogućavajući točkovima da se ponovo slobodno okreću.
Vrste kočionih sistema
Kao što smo već pomenuli, da bi kočioni sistem automobila obavio svoju funkciju (omogućio usporavanje ili zasuatvljanje vozila), potrebno je da se na pedalu kočnice deluje određenom silom, a da se zatim dobijena sila preko prenosnog mehanizma, prenese do izvršnih komponenti.
U zavisnosti on načina na koji se ta sila prenosi, razlikujemo četiri glavne vrste sistema kočenja:
- Mehanički,
- Hidraulični,
- Pneumatski,
- Kombinovani.
Mehanički kočioni sistem
Mehanički sistem kočenja bio je uobičajen u starijim vozilima. Sastoji se od poluga i čeličnih užadi (sajli) koji direktno povezuju kočionu pedalu s mehanizmom za kočenje na svakom točku. Kada vozač pritisne kočnicu, ovi kablovi povlače kočione obloge (ili pločice) prema bubnju (ili disku), stvarajući trenje i zaustavljajući vozilo
Hidraulični kočioni sistem
Hidraulični sistem kočenja najčešće se koristi u modernim automobilima. Koristi hidrauličku tečnost za prenos sile s kočione pedale na mehanizme za kočenje na točkovima. Kada vozač pritisne pedalu kočnice, hidraulička tečnost se pod pritiskom prenosi kroz kočione cevi do kočionih čeljusti ili cilindara, gurajući kočione pločice prema diskovima (ili bubnjevima) kako bi usporio vozilo.
Hidraulični sistem obezbeđuje veću kontrolu i ravnomernije raspodeljivanje sile kočenja.
Prvi automobil koji je imao ugrađen hidraulični sistem kočenja bio je Duesenberg Model A (Duesenberg Straight Eight ), 1921. godine.
Pneumatski kočioni sistem
Pneumatski sistemi za kočenje često se nalaze u teškim teretnim vozilima kao što su kamioni i autobusi. Umesto hidrauličke tečnosti, ovi sistemi koriste komprimovan vazduh za prenos sile kočenja s kočione pedale na kočnice na svakom točku. Pneumatski sistemi su namenjeni za vozila velike nosivosti zbog svoje pouzdanosti i sposobnosti da izdrže velikia opterećenja.
Kombinovani kočioni sistem
Kombinovani sistem kočenja, poznat i kao dvostruki sistem kočenja, uključuje elemente hidrauličnih i pneumatskih sistema. Ovi sistemi se često nalaze u visokokvalitetnim vozilima ili sportskim automobilima. Kombinacija hidrauličkog i pneumatskog sistema ima za cilj optimizaciju efikasnosti kočenja i stabilnosti tokom naglih zaustavljanja ili hitnih situacija.
Disk i doboš kočnice
U zavisnost od konstrukcionog rešenja, razlikujemo disk i doboš kočnice.
Disk kočnice su najčešći tip kočnica koji se koristi u modernim vozilima zbog njihove izuzetne performanse i pouzdanosti. Sastoje se od kočionih čeljusti (klešta), kočionih pločica i rotirajućeg kočionog diska. Kada vozač pritisne papučicu kočnice, kočione čeljusti (klešta) pritiskaju kočione pločice prema disku, stvarajući potrebno trenje za usporavanje vozila.
Doboš kočnice se nalaze uglavnom na starijim vozilima. Iako manje česte u modernim automobilima, još uvek se koriste u nekim vozilima, uglavnom na zadnjim točkovima. Koriste kočione obloge koje pritiskaju unutrašnjost kočionog bubnja (doboša), stvarajući trenje i usporavajući vozilo.
Dok su disk kočnice patentirane iste godine kao i doboš kočnice, trebalo je skoro pola veka da dizajn postane praktičan i isplativ za upotrebu u automobilima.
Doboš kočnicama je neophodno periodično čišćenje, dok se disk kočnice ”čiste sam” (zahvaljujući kočionim pločicama koje se brišu o rotore kada su uključeni). Disk kočnice imaju efikasnije hlađenje, a zahvaljujući konstantnom tehnološkom napretku, ove kočnice su postale izdržljivije i bolje opremljene za brže zaustavljanje automobila. Disk kočnice bolje rade u vlažnim uslovima od doboš kočnica koje imaju tendenciju da zadržavaju vodu.
ABS sistem
ABS (Anti-Lock Braking System) je naprednaa bezbednosna karakteristika koja sprečava blokiranje točkova prilikom naglog kočenja. Koristi senzore za detektovanje rotacione brzine točkova i reguliše pritisak na kočione komponente kako bi izbeglo proklizavanje i kako bi vozač održao kontrolu nad vozilom.
ABS pomaže vozaču da bolje kontroliše vozilo tokom hitrog kočenja, smanjujući rizik od klizanja i gubitka kontrole. Sprečavanjem blokiranja točkova, ABS omogućava gumama da održe kontakt sa površinom puta, što rezultira kraćim putanjama kočenja.
Mogućnost upravljanja tokom kočenja je ključna za izbegavanje prepreka i potencijalnih sudara. ABS značajno smanjuje verovatnoću nesreća i pruža dodatnu sigurnost za vozače i putnike.
Održavanje kočionog sistema automobila
Redovno održavanje sistema kočenja automobila ključno je kako bi se osigurala njegova pouzdanost i bezbednost. Zanemarivanje održavanja kočnog sistema može dovesti do smanjenja efikasnosti kočenja, povećane distance zaustavljanja i čak do kvara sistema kočenja.
Da biste osigurali da kočioni sistem Vašeg automobila ostane u optimalnom stanju, sledite ove savete za održavanje:
✔ Kočioni sistem treba pregledati kod kvalifikovanog mehaničara najmanje jednom godišnje.
✔ Kočiona tečnost je važan deo hidrauličnog sistema kočenja. Vremenom, kočiona tečnost može apsorbovati vlagu, što smanjuje njenu efikasnost i može dovesti do korozije sistema kočenja. Redovno proveravajte nivo i stanje kočione tečnosti. Po potrebi, zamenite kočionu tečnost prema preporukama proizvođača vozila. Više informacija o kočionoj tečnosti važnosti iste možete pročitati na našem blog članku ”Kočiona tečnost” https://deloovi.com/kociona-tecnost/
✔ Kočione pločice i diskovi se troše vremenom zbog trenja. Redovno proveravajte debljinu kočionih pločica i zamenite ih ako su potrošene prema preporučenim limitima. Takođe, pregledajte kočione diskove da biste uočili znakove habanja, grebanja ili krivljenja. Po potrebi, ravnanje ili zamenite diskove kako biste održali optimalnu efikasnost kočenja.
✔ Kočione čeljusti mogu zapeti ili se zaglaviti, što utiče na efikasnost kočenja i uzrokuje neujednačeno habanje kočionih pločica. Redovno pregledajte kočione čeljusti i obezbedite da se slobodno kreću. Podmazujte klizače kočionih čeljusti prema preporukama proizvođača.
✔ Pregledajte kočione cevi da biste uočili znakove curenja, oštećenja ili korozije. Oštećene kočione cevi mogu dovesti do curenja kočione tečnosti, što smanjuje efikasnost kočenja. Na vreme zamenite oštećene ili istrošene kočione cevi.
✔ Periodično ispuštanje vazduha iz sistema kočenja pomaže uklanjanju vazdušnih mehurića koji su se možda nakupili u kočionim cevima. Vazduh u kočionim cevima može smanjiti efikasnost kočenja i izazvati osećaj mekane kočione pedale. Pratite upute proizvođača za ispravan postupak ispuštanja vazduha.
✔ Ručna kočnica je važan deo sistema kočenja. Redovno proveravajte i pravilno podešavajte ručnu kočnicu kako biste osigurali da se pravilno aktivira i da vozilo sigurno stoji u parkiranju.
✔ Održavanje čistoće sistema kočenja od suštinskog je značaja za njegovo pravilno funkcionisanje. Redovno uklanjajte kočioni prah i prljavštinu kako biste sprečili njihovo delovanje na kočione komponente.
✔ Ako primetite bilo kakve neobične zvuke ili vibracije prilikom kočenja, odmah proverite svoj kočioni sistem.
Takođe, evo nekih važnih mera predostrožnosti koje treba uzeti u obzir kada je u pitanju sistem kočenja.
Održavajte siguran razmak od vozila ispred sebe kako biste imali dovoljno prostora za zaustavljanje u slučaju naglog kočenja. Izbegavajte preopterećenje automobila. Preopterećenje Vašeg vozila može izazvati preveliko naprezanje na sistem kočenja, što može dovesti do preranog habanja i smanjenja efikasnosti kočenja.
Izbegavajte agresivno kočenje kad god je to moguće. Lagano i postupno kočenje smanjuje opterećenje na sistemu kočenja i produžava njegov vek trajanja. Ne oslanjajte nogu na pedalu kočnice dok vozite, jer to može izazvati trenje i toplotu na kočionim čeljustima, što dovodi do preranog habanja. Vodite računa pri kočenju na mokrim, zaleđenim ili klizavim putevima. Prilagodite svoje ponašanje u vožnji uslovima puta kako biste izbegli proklizavanje ili gubitak kontrole.
Šta se dešava u slučaju zanemarivanja održavanja kočionog sistema?
Redovno održavanje sistema kočenja je od suštinske važnosti kako bi se osigurala optimalna performansa kočionog sistema vašeg vozila i poboljšala ukupna bezbednost.
Zanemarivanje održavanja kočnica može dovesti do različitih problema, uključujući:
- Kočione pločice su podložne trošenju tokom vremena. Njihovo nezamenjivanje može rezultirati smanjenom efikasnošću kočenja, produženim zaustavnim putem i potencijalnim oštećenjima drugih komponenti sistema kočenja.
- Kočiona tečnost može apsorbovati vlagu iz vazduha tokom vremena, što dovodi do smanjene efikasnosti kočenja.
- Kontaminirana kočiona tečnost takođe može izazvati koroziju unutar kočionih cevi, čeljusti i cilindara na točkovima, ugrožavajući integritet sistema.
- Neprekidna upotreba istrošenih kočionih pločica ili cipela može oštetiti kočione diskove ili bubnjeve, što može dovesti do skupih popravki ili zamene.
- Dugotrajno kočenje ili vožnja na brdovitim terenima može dovesti do prekomernog zagrevanja sistema kočenja, što smanjuje njegovu efikasnost i potencijalno dovodi do gubitka kočnog dejstva.
- Bilo kakvo curenje u kočionim cevima ili kočionicima može rezultirati gubitkom hidrauličkog pritiska, što dovodi do kvara sistema kočenja.
Kočioni sistem automobila je integralni deo bezbednosti vozila, omogućavajući vozačima da sigurno uspore ili zaustave svoje vozilo. Razumevanje kočionog sistema vašeg automobila je od vitalnog značaja za sigurnu vožnju. Redovno održavanje i pravovremeno rešavanje problema održaće vaš kočioni sistem u vrhunskom stanju, omogućavajući vam da vozite i bezbedno.
Održavanjem ispravnog sistema kočenja vozači mogu da zaštite sebe, svoje putnike i druge učesnike u saobraćaju, doprinoseći bezbednijem i sigurnijem iskustvu vožnje za sve.
Nikada ne ignorišite znakove istrošenosti ili kvarova kočnica, kao što su škripa, smanjenje efikasnosti kočenja ili povećano zaustavno rastojanje. Uvek se obratite kvalifikovanom mehaničaru za adekvatnu inspekciju i servisiranje.
Vozite odgovorno i bezbedno!
Kočnice i diskovi u Deloovima
Sve komponente neophodne za nesmetano funkcionisanje kočionog sistema Vašeg automobila možete poručiti na internet prodavnici deloovi.com.
Pregledajte našu ponudu od preko 1.000.000 novih auto delova i pronađite sve što treba Vašem automobilu, brzo i jednostavno.
Za sva pitanja možete nas kontaktirati na brojeve telefona 011 428 62 36 i 060 499 45 22, preko live chat podrške, email-a ili na našem zvaničnom profilu na društevnim mrežama Facebook, Instagram, LinkedIn, Twitter i Tick Tock, na linkovima ispod.
www.deloovi.com
011 428 62 36
