Tempomat je jedna od najkorisnijih funkcija u modernim automobilima, naročito za vozače koji često putuju auto-putem i na dužim relacijama. Održavanjem unapred podešene brzine, bez potrebe da vozač neprekidno pritiska papučicu gasa, ovaj sistem čini duža putovanja udobnijim, pomaže u održavanju ujednačene brzine i u određenim uslovima može doprineti manjoj potrošnji goriva.
Međutim, tempomat nije pogodan za svaku situaciju u vožnji, a nepravilna upotreba može stvoriti nepotrebne rizike.
Razumevanje načina rada tempomata, situacija u kojima je bezbedno da ga koristite i okolnosti u kojima je potrebno da ga isključite od suštinskog je značaja za bezbednu vožnju. Iako noviji sistemi nude napredne funkcije, kao što su automatsko prilagođavanje brzine i održavanje rastojanja od vozila ispred, oni ne eliminišu potrebu za stalnom pažnjom vozača.
Šta je tempomat u automobilu?
Tempomat je elektronski sistem za pomoć vozaču koji je osmišljen tako da automatski održava brzinu vozila. Nakon aktiviranja, sistem automatski prilagođava snagu motora kako bi vozilo nastavilo da se kreće željenom brzinom, bez potrebe da vozač neprekidno pritiska papučicu gasa.
Posebno je koristan na auto-putevima i dugim, otvorenim deonicama puta, gde održavanje konstantne brzine može učiniti vožnju udobnijom i manje zamornom.
Umesto da neprestano reguliše pritisak na papučicu gasa, vozač može da aktivira tempomat, podesi željenu brzinu i prepusti sistemu da je automatski održava. Na taj način vozač može da odmori desnu nogu, ali i dalje ostaje u potpunosti odgovoran za upravljanje vozilom, kočenje, praćenje saobraćaja i reagovanje na promene uslova na putu.
Savremeni automobili imaju različite vrste sistema tempomata, od osnovnih sistema koji održavaju zadatu brzinu do naprednijih adaptivnih sistema koji mogu automatski da prilagođavaju brzinu u zavisnosti od saobraćaja ispred vozila.
Koja je funkcija tempomata u automobilu?
Osnovna funkcija tempomata jeste održavanje konstantne brzine vožnje bez potrebe za neprekidnim pritiskanjem papučice gasa.
Kada se aktivira, sistem preuzima kontrolu nad isporukom snage motora, odnosno obrtnim momentom elektromotora kod električnih vozila, kako bi održavao brzinu koju je vozač prethodno podesio.
Ako vozilo počne da usporava tokom vožnje uz blagu uzbrdicu, sistem može da poveća snagu motora kako bi održao zadatu brzinu. Prilikom vožnje nizbrdo, vozilo može da ubrza pod uticajem nagiba puta, u zavisnosti od mogućnosti samog sistema.
Većina klasičnih sistema tempomata isključuje se kada vozač pritisne papučicu kočnice. Kod nekih vozila sa manuelnim menjačem, pritiskanje kvačila takođe deaktivira tempomat.
Tempomat donosi nekoliko praktičnih prednosti:
- Veća udobnost tokom vožnje;
- Ujednačenija brzina;
- Potencijalna ušteda goriva;
- Manji zamor nogu;
- Bolja kontrola brzine;
Ipak, tempomat ne čini automobil autonomnim vozilom. Vozač u svakom trenutku mora da prati put, održava bezbedno odstojanje od vozila ispred sebe i bude spreman da zakoči ili deaktivira sistem kada je to potrebno.
Kako sistem tempomata održava brzinu?
Tempomat funkcioniše pomoću elektronskih sistema koji prate brzinu vozila i prilagođavaju snagu motora ili izlaznu snagu elektromotora kako bi automobil nastavio da se kreće brzinom koju je vozač odabrao.
Kod starijih automobila, sistemi tempomata često su se oslanjali na mehaničke komponente, vakuumske aktuatore i sajle povezane sa sistemom za regulaciju gasa. U savremenim automobilima, ovaj proces se uglavnom odvija elektronski, preko upravljačke jedinice motora (ECU) ili drugog kontrolnog modula vozila.
Evo kako sistem najčešće funkcioniše:
- Izbor brzine
Vozač ubrzava do željene brzine i pritiska dugme SET kako bi aktivirao tempomat.
- Praćenje brzine
Senzori neprekidno mere brzinu vozila i prosleđuju informacije upravljačkom sistemu.
- Podešavanje snage
Elektronski sistem prilagođava položaj leptira gasa ili snagu elektromotora kako bi održavao izabranu brzinu.
- Kontinuirano prilagođavanje
Ako vozilo počne da usporava ili ubrzava zbog uslova na putu, sistem vrši odgovarajuće korekcije u okviru svojih mogućnosti.
- Intervencija vozača
Pritiskom na papučicu kočnice, a kod mnogih vozila i papučicu kvačila, standardni tempomat se automatski deaktivira. Vozač može i ručno da ga isključi pomoću dugmeta CANCEL ili OFF.
Važno je razumeti da standardni tempomat ne može uvek da održava potpuno konstantnu brzinu u svim situacijama. Strme uzbrdice i nizbrdice, opterećenje vozila, stanje puta i snaga motora mogu uticati na to koliko će sistem uspešno održavati zadatu brzinu.
Koje vrste tempomata postoje?
Tehnologija tempomata značajno se razvila tokom godina. Dok klasični sistemi održavaju unapred podešenu brzinu, novije verzije mogu da reaguju na saobraćaj i, kod pojedinih vozila, da predvide promene uslova na putu.
Klasični tempomat
Klasični tempomat održava brzinu koju vozač odabere. Ne prilagođava automatski ciljnu brzinu sporijim vozilima ispred.
Ako naiđete na sporije vozilo, morate da zakočite, deaktivirate tempomat ili na drugi odgovarajući način smanjite brzinu. Ovaj sistem je najkorisniji na otvorenim putevima sa relativno slabim saobraćajem i predvidivim uslovima vožnje.
Adaptivni tempomat (ACC)
Adaptivni tempomat koristi senzore, kamere, radar ili kombinaciju ovih tehnologija kako bi pratio vozila ispred. Može automatski da prilagodi brzinu i održava unapred izabrano rastojanje. Na primer, ako vozilo ispred uspori, adaptivni tempomat može da smanji brzinu Vašeg automobila bez potrebe da pritiskate kočnicu. Kada se put oslobodi, sistem može ponovo da ubrza do prethodno podešene brzine.
Neki sistemi mogu potpuno da zaustave vozilo i nastave vožnju u koloni, dok drugi funkcionišu samo iznad određene minimalne brzine.
Ove mogućnosti razlikuju se u zavisnosti od proizvođača i modela. Adaptivni tempomat ne garantuje izbegavanje sudara i ne može pouzdano da prepozna svaku prepreku.
Standardni tempomat je uglavnom jednostavniji za korišćenje i pogodan je za puteve sa manjim i ujednačenim intenzitetom saobraćaja. Adaptivni tempomat pruža dodatnu udobnost u promenljivim saobraćajnim uslovima, ali i dalje zahteva aktivan nadzor vozača.
Nijedan od ovih sistema ne treba mešati sa tehnologijom autonomne vožnje. Čak i najnapredniji sistemi adaptivnog tempomata imaju svoja ograničenja i ne mogu pouzdano da reaguju na svaku moguću situaciju u saobraćaju.
Inteligentni i prediktivni tempomat
Neka novija vozila kombinuju tempomat sa navigacionim podacima, prepoznavanjem saobraćajnih znakova ili informacijama o predstojećim krivinama i drugim karakteristikama puta.
U zavisnosti od sistema, automobil može da prilagodi brzinu pre ulaska u krivinu, reaguje na prepoznato ograničenje brzine ili se prilagodi promenama uslova na putu.
Ove funkcije mogu povećati udobnost vožnje, ali njihove mogućnosti i preciznost zavise od konkretnog vozila. Vozač i dalje mora da prati ograničenja brzine, saobraćajne znakove i okolni saobraćaj.
Tempomat ili limiter brzine: u čemu je razlika?
Tempomat i limiter brzine predstavljaju sisteme za pomoć vozaču koji doprinose udobnijoj i bezbednijoj vožnji. Iako oba sistema imaju za cilj kontrolu brzine kretanja vozila, njihova funkcija i način rada značajno se razlikuju.
Tempomat (“cruise control”) omogućava vozilu da automatski održava brzinu koju je vozač prethodno podesio, bez potrebe za stalnim pritiskanjem papučice gasa. Kada aktivirate tempomat i odaberete željenu brzinu, sistem preuzima kontrolu nad ubrzavanjem kako bi održavao zadatu vrednost, sve dok ga ne deaktivirate ili ne intervenišete na način predviđen za konkretno vozilo.
Limiter brzine (“speed limiter”), sa druge strane, omogućava vozaču da unapred odredi maksimalnu brzinu koju vozilo ne bi trebalo da prekorači. Za razliku od tempomata, limiter ne održava konstantnu brzinu, već vozač i dalje samostalno upravlja ubrzavanjem i usporavanjem. Kada se vozilo približi podešenoj granici, sistem ograničava mogućnost daljeg ubrzavanja, u skladu sa svojim karakteristikama. Kod pojedinih vozila moguće je privremeno prekoračiti zadatu brzinu snažnijim pritiskanjem papučice gasa, dok drugi sistemi mogu pružati dodatna upozorenja.
Koji je sistem praktičniji u svakodnevnoj vožnji?
Izbor između tempomata i limitera brzine zavisi prvenstveno od uslova vožnje i potreba vozača:
Tempomat je naročito praktičan na autoputevima i putevima sa manjim brojem promena ograničenja brzine, gde omogućava održavanje konstantne brzine uz manje napora.
Limiter brzine može biti korisniji u gradskoj vožnji, na putevima sa promenljivim ograničenjima i u situacijama kada vozač želi da zadrži potpunu kontrolu nad ubrzavanjem, uz dodatnu pomoć u poštovanju zadate brzinske granice.
Na primer, ukoliko vozite autoputem i želite da održavate brzinu od 100 km/h, možete aktivirati tempomat i prepustiti sistemu da održava podešenu brzinu. Međutim, ako limiter podesite na 100 km/h, nastavljate samostalno da kontrolišete papučicu gasa, dok sistem pomaže da vozilo ne prekorači odabranu maksimalnu brzinu.
Važno je imati na umu da ni tempomat ni limiter brzine ne zamenjuju pažnju i odgovornost vozača. Oba sistema predstavljaju pomoćne funkcije i ne mogu samostalno da procene sve potencijalne opasnosti u saobraćaju. Vozač je u svakom trenutku odgovoran za prilagođavanje brzine stanju kolovoza, vremenskim uslovima, gustini saobraćaja, preglednosti puta i važećim ograničenjima brzine.
Pre upotrebe ovih sistema preporučuje se upoznavanje sa njihovim funkcijama i načinom rada, jer se mogućnosti i ograničenja mogu razlikovati u zavisnosti od proizvođača i modela vozila.
Kako se koristi tempomat u automobilu?
Korišćenje tempomata u automobilu relativno je jednostavno, ali je za bezbednu vožnju neophodno razumeti funkcije njegovih komandi i znati kada je pravi trenutak za aktiviranje sistema.
Iako se tačan raspored dugmadi i način rada mogu razlikovati u zavisnosti od proizvođača i modela automobila, većina standardnih sistema tempomata funkcioniše po istim osnovnim principima.
Pre nego što upotrebite tempomat, uverite se da vozite na odgovarajućoj deonici puta, da je vidljivost dobra, da su uslovi u saobraćaju relativno predvidivi i da je Vaša brzina prilagođena ograničenju i stanju kolovoza.
U nastavku pogledajte korake koji će Vam pomoći da pravilno aktivirate i koristite tempomat.
Korak 1: Dostignite bezbednu i ujednačenu brzinu
Pre aktiviranja tempomata, potrebno je da ručno ubrzate automobil do brzine koju želite da održavate.
Kod većine vozila tempomat je predviđen za korišćenje pri umerenim i većim brzinama, najčešće na auto-putevima i otvorenim putevima. Neki sistemi imaju minimalnu brzinu pri kojoj je moguće aktiviranje, a ona se razlikuje u zavisnosti od proizvođača i modela automobila.
Ne postoji univerzalna minimalna brzina koja važi za sva vozila, zato proverite uputstvo za upotrebu kako biste saznali konkretne zahteve za svoj automobil.
Vodite računa da izabrana brzina bude u skladu sa saobraćajnim propisima i prilagođena stanju puta, vremenskim uslovima, vidljivosti i gustini saobraćaja. Nikada nemojte podešavati tempomat na brzinu koja Vam otežava bezbedno reagovanje u nepredviđenim situacijama.
Korak 2: Aktivirajte sistem tempomata
Kada dostignete željenu brzinu, pronađite dugmad za upravljanje tempomatom. U zavisnosti od modela automobila, ona se mogu nalaziti na volanu, na ručici pored stuba upravljača ili na posebnoj kontrolnoj tabli.
Većina savremenih automobila ima posebno dugme sa oznakom “CRUISE” ili “ON/OFF” za aktiviranje sistema.
Pritisnite odgovarajuće dugme kako biste uključili tempomat. Kod mnogih automobila na instrument tabli će se upaliti odgovarajuća kontrolna lampica ili će se pojaviti poruka koja označava da je sistem spreman za korišćenje.
Imajte na umu da samo uključivanje tempomata ne znači nužno da sistem već aktivno održava brzinu. Kod većine standardnih sistema potrebno je da u sledećem koraku pritisnete dugme “SET”.
Korak 3: Podesite i prilagodite željenu brzinu
Nakon uključivanja sistema, pritisnite dugme SET kako biste sačuvali trenutnu brzinu kretanja vozila. Nakon toga, automobil bi trebalo automatski da održava podešenu brzinu, bez potrebe da neprekidno držite nogu na papučici gasa.
Ako želite da povećate ili smanjite zadatu brzinu, koristite odgovarajuće komande. U zavisnosti od proizvođača, one mogu biti označene simbolima PLUS (+) i MINUS (-), SET+ i SET- ili sličnim oznakama.
Kod nekih automobila svaki pritisak na dugme menja brzinu za određeni broj kilometara na čas, dok njegovo duže zadržavanje omogućava postepeno povećavanje ili smanjivanje brzine.
Prilikom podešavanja uvek pratite brzinomer i situaciju na putu ispred sebe. Činjenica da tempomat održava izabranu brzinu ne znači da je ona automatski odgovarajuća za sve uslove vožnje.
Korak 4: Upoznajte se sa funkcijama dugmadi RESUME, CANCEL i SET
Poznavanje osnovnih komandi tempomata olakšava njegovo korišćenje i doprinosi bezbednijoj vožnji.
Iako se oznake i funkcije dugmadi mogu neznatno razlikovati u zavisnosti od proizvođača, većina sistema sadrži sledeće komande:
- ON/OFF ili CRUISE: Aktivira ili potpuno isključuje sistem tempomata.
- SET: Pamti trenutnu brzinu vozila i aktivira njeno automatsko održavanje.
- RESUME: Vraća vozilo na prethodno podešenu brzinu nakon privremenog isključivanja tempomata, pod uslovom da je sistem i dalje uključen.
- CANCEL: Privremeno prekida održavanje zadate brzine, bez nužnog potpunog isključivanja sistema.
- SET+ / SET-: Povećava ili smanjuje podešenu brzinu kretanja.
Na primer, zamislite da vozite auto-putem brzinom od 100 km/h i da je tempomat aktiviran. Ako zbog saobraćaja morate da usporite, pritiskom na papučicu kočnice standardni tempomat će se najčešće deaktivirati. Kada se saobraćaj rastereti i uslovi ponovo postanu bezbedni, možete pritisnuti dugme RESUME kako biste se vratili na prethodno podešenu brzinu.
Ipak, nemojte automatski koristiti funkciju RESUME, a da prethodno ne proverite saobraćaj oko sebe i stanje na putu. Ako prethodno podešena brzina više nije odgovarajuća, bolje je da ručno ubrzate i podesite novu brzinu pomoću dugmeta SET.
Korak 5: Bezbedno isključite tempomat
Kod većine automobila sa standardnim tempomatom, pritiskom na papučicu kočnice sistem se odmah deaktivira. Kod vozila sa manuelnim menjačem, pritiskanje papučice kvačila takođe najčešće isključuje tempomat.
U zavisnosti od modela automobila, sistem možete privremeno deaktivirati i pomoću dugmeta CANCEL ili ga potpuno isključiti komandom ON/OFF.
Zapamtite nekoliko osnovnih pravila:
- Pritisnite papučicu kočnice kad god je potrebno da usporite ili zaustavite vozilo.
- Koristite dugme CANCEL kada želite privremeno da prekinete održavanje podešene brzine.
- Koristite dugme OFF kada želite potpuno da isključite sistem tempomata.
- Nemojte pritiskati RESUME dok ne proverite da li je bezbedno vratiti se na prethodno podešenu brzinu.
Najvažnije je da nikada ne očekujete da će tempomat samostalno reagovati na opasnosti ili iznenadne promene u saobraćaju. U svakom trenutku morate biti spremni da preuzmete neposrednu kontrolu nad vozilom.
Koristan savet za vozače početnike: Pre nego što počnete da koristite tempomat u gustim saobraćajnim uslovima, upoznajte se sa dugmadima i njihovim funkcijama dok je automobil parkiran. Čitanje uputstva za upotrebu najbolji je način da razumete kako ovaj sistem funkcioniše upravo u Vašem automobilu.
Kada treba koristiti tempomat?
Tempomat je najkorisniji u uslovima vožnje koji omogućavaju održavanje relativno konstantne brzine, bez čestog kočenja i ubrzavanja. Posebno je praktičan na magistralnim putevima, auto-putevima i tokom dužih putovanja, kada se saobraćaj odvija bez većih zastoja, a uslovi na putu su predvidivi.
Kada se pravilno koristi, tempomat može povećati udobnost tokom vožnje, pomoći u održavanju ujednačene brzine i potencijalno doprineti manjoj potrošnji goriva.
U nastavku su navedene situacije u kojima korišćenje tempomata može učiniti vožnju udobnijom i efikasnijom.
1. Korišćenje tempomata na auto-putevima i magistralnim putevima
Auto-putevi i magistralni putevi spadaju među najpogodnije deonice za korišćenje standardnog tempomata. Ovi putevi su uglavnom projektovani tako da omoguće neprekidan protok saobraćaja, imaju manje raskrsnica i pružaju mogućnost održavanja relativno ujednačene brzine na dužim relacijama.
Kada vozite auto-putem na kojem nema gužve, možete aktivirati tempomat nakon što dostignete bezbednu brzinu koja je u skladu sa propisanim ograničenjem. Sistem će održavati izabranu brzinu bez potrebe da neprekidno pritiskate papučicu gasa.
Ova funkcija može biti posebno korisna tokom dugih putovanja auto-putem, kada održavanje iste brzine pomoću papučice gasa tokom dužeg vremenskog perioda može postati zamorno.
Tempomat takođe može pomoći u sprečavanju nenamernog povećavanja brzine. Na primer, vozači ponekad postepeno ubrzavaju, a da to i ne primete, naročito na otvorenim putevima. Podešavanje odgovarajuće brzine na tempomatu olakšava poštovanje ograničenja brzine.
Međutim, čak i na auto-putevima uvek morate pratiti saobraćaj, održavati bezbedno odstojanje od vozila ispred sebe i biti spremni da zakočite ili deaktivirate sistem kada je to potrebno.
2. Vožnja na dužim relacijama i otvorenim putevima
Putovanja na dužim relacijama predstavljaju još jednu situaciju u kojoj tempomat može biti veoma koristan. Tokom dugih putovanja vozači često provode sate održavajući približno istu brzinu. Neprekidno pritiskanje papučice gasa može izazvati nelagodnost i umor, naročito na putevima sa malo saobraćaja i retkim promenama ograničenja brzine.
Tempomat Vam omogućava da odmorite nogu kojom pritiskate papučicu gasa, dok istovremeno održava izabranu brzinu kretanja. Na taj način duga putovanja mogu biti manje naporna, a ritam vožnje ujednačeniji. Posebno je koristan prilikom putovanja između gradova ili vožnje kroz otvorene, ruralne predele sa dugim i pravim deonicama puta.
Ipak, tempomat ne uklanja umor vozača. I dalje je potrebno praviti redovne pauze, unositi dovoljno tečnosti i izbegavati vožnju kada ste umorni. Imajte na umu da je tempomat funkcija koja povećava udobnost tokom vožnje, a ne zamena za odmor i pažljivo upravljanje vozilom.
3. Vožnja na putevima sa slabijim i ujednačenim saobraćajem
Tempomat najbolje funkcioniše kada su uslovi u saobraćaju relativno predvidivi. Na putevima sa manjom gustinom saobraćaja, gde se vozila kreću sličnim brzinama i između njih postoji dovoljno prostora, možete koristiti tempomat kako biste izbegli nepotrebno ubrzavanje i usporavanje.
Međutim, izbegavajte korišćenje standardnog tempomata kada saobraćaj postane nepredvidiv. Često menjanje saobraćajnih traka, uključivanje drugih vozila na put, naglo kočenje i stvaranje gužvi zahtevaju aktivnije prilagođavanje brzine.
Ako primetite da saobraćaj postaje gušći, deaktivirajte standardni tempomat i nastavite da ručno kontrolišete brzinu.
Vozači čiji automobili imaju adaptivni tempomat mogu imati dodatnu pomoć u promenljivim uslovima saobraćaja, jer ovaj sistem može prilagođavati brzinu u zavisnosti od udaljenosti od vozila ispred. Ipak, mogućnosti adaptivnog tempomata razlikuju se od modela do modela, a vozač mora ostati pažljiv i spreman da preuzme kontrolu nad vozilom.
Kada treba izbegavati korišćenje tempomata?
Iako tempomat donosi brojne prednosti, postoje situacije u kojima njegovo korišćenje može učiniti vožnju manje bezbednom.
Ovaj sistem je osmišljen tako da održava podešenu brzinu, ali ne može uvek adekvatno da reaguje na iznenadne promene stanja puta, vremenskih uslova ili situacije u saobraćaju. Čak i napredni sistemi adaptivnog tempomata imaju određena ograničenja i nikada ne bi trebalo da zamene procenu vozača.
U nastavku su navedene najvažnije situacije u kojima bi trebalo izbegavati korišćenje tempomata.
1. Kiša, sneg, led i mokar kolovoz
Loši vremenski uslovi jedan su od najvažnijih razloga za izbegavanje korišćenja standardnog tempomata.
Tokom vožnje po jakoj kiši, snegu ili ledu, kolovoz može postati klizav, što smanjuje prianjanje pneumatika. Time se povećava rizik od gubitka trakcije, naročito prilikom ubrzavanja, kočenja ili prolaska kroz krivine.
Ako je tempomat aktiviran, vozilo može nastaviti da pokušava da održava podešenu brzinu čak i kada uslovi na putu zahtevaju pažljivije i postepenije prilagođavanje brzine. Na klizavom kolovozu, nagle promene snage motora mogu izazvati proklizavanje pogonskih točkova ili gubitak prijanjanja. Iako savremeni automobili često imaju sisteme za kontrolu proklizavanja i stabilnosti, ove tehnologije ne mogu u potpunosti da uklone sve rizike.
Zbog toga je generalno bezbednije da tempomat ostane isključen prilikom vožnje u sledećim uslovima:
Tokom jake kiše ili na putevima na kojima se zadržava voda.
Na putevima prekrivenim snegom ili ledom.
Pri temperaturama oko i ispod nule, kada postoji mogućnost pojave poledice, uključujući takozvani crni led.
Na blatnjavim i klizavim deonicama.
U uslovima slabe vidljivosti i nepredvidivog prianjanja pneumatika.
Akvaplaning je još jedna važna opasnost. Do njega dolazi kada se između pneumatika i površine kolovoza formira sloj vode, zbog čega gume gube kontakt sa asfaltom. U takvoj situaciji vozač može privremeno izgubiti kontrolu nad upravljanjem i kočenjem.
Ako naiđete na jaku kišu ili veću količinu vode na kolovozu, postepeno smanjite brzinu, povećajte odstojanje od vozila ispred sebe i zadržite neposrednu kontrolu nad papučicama gasa i kočnice.
2. Gust saobraćaj i česta zaustavljanja i kretanja
Gust saobraćaj predstavlja još jednu situaciju u kojoj standardni tempomat uglavnom nije potreban, a njegovo korišćenje može biti nepraktično.
U saobraćajnim gužvama vozila često ubrzavaju, koče, menjaju trake i neočekivano se zaustavljaju. Takvi uslovi zahtevaju stalno prilagođavanje brzine i brze reakcije vozača. Standardni tempomat ne može automatski da reaguje na ove promene jer jednostavno pokušava da održava brzinu koju je vozač prethodno podesio.
Na primer, ako se krećete brzinom od 90 km/h, a saobraćaj ispred Vas iznenada uspori, standardni tempomat neće prepoznati potrebu za smanjenjem brzine. Moraćete sami da reagujete pritiskom na kočnicu ili deaktiviranjem sistema. Nastavak korišćenja standardnog tempomata u ovakvim uslovima može usporiti Vašu reakciju i dodatno otežati vožnju.
Adaptivni tempomat je osmišljen tako da pruži dodatnu pomoć upravo u ovakvim situacijama. U zavisnosti od modela automobila, može da prepozna sporija vozila ispred sebe, smanji brzinu i održava podešeno odstojanje. Neki napredniji sistemi mogu čak potpuno zaustaviti vozilo i nastaviti vožnju kada se saobraćaj ponovo pokrene.
Ipak, i ovi sistemi imaju ograničenja i možda neće prepoznati svako vozilo, prepreku ili nepredviđenu situaciju na putu. Za svakodnevnu gradsku vožnju, prometne raskrsnice i puteve sa čestim zastojima, ručna kontrola brzine uglavnom je bolji izbor.
3. Krivudavi putevi, oštre krivine i strmi usponi i nizbrdice
Tempomat uglavnom nije pogodan za puteve sa čestim krivinama, oštrim zavojima i velikim promenama nadmorske visine.
Na krivudavim putevima vozači moraju da prilagođavaju brzinu konfiguraciji puta, vidljivosti i oštrini svake krivine. Održavanje konstantne brzine možda neće biti bezbedno, naročito prilikom približavanja oštrom zavoju ili deonici sa ograničenom preglednošću.
Smanjenje brzine pre ulaska u krivinu važno je za očuvanje stabilnosti vozila i dobrog prianjanja pneumatika. Kada je tempomat aktiviran, sistem može nastaviti da pokušava da održava zadatu brzinu, umesto da unapred prepozna potrebu za usporavanjem.
Strmi usponi i nizbrdice takođe mogu predstavljati problem. Prilikom penjanja uzbrdo, standardni tempomat može povećati snagu motora kako bi održao podešenu brzinu. To može dovesti do veće potrošnje goriva, naročito na dugim ili strmim usponima. Prilikom spuštanja nizbrdo, gravitacija može ubrzati vozilo iznad podešene brzine. Neki sistemi tempomata mogu koristiti kočenje motorom ili druge funkcije kočenja, ali mnogi standardni sistemi ne mogu pouzdano da spreče povećanje brzine na strmim nizbrdicama.
Zbog toga je uglavnom bolje da sami kontrolišete brzinu na planinskim putevima, strmim usponima i nizbrdicama, kao i na deonicama sa čestim oštrim krivinama.
4. Neravni, klizavi i loše održavani putevi
Izbegavajte korišćenje tempomata na putevima sa neravnom površinom, udarnim rupama, rastresitim šljunkom, peskom ili drugim uslovima koji mogu uticati na prianjanje pneumatika i stabilnost vozila. Loše održavani putevi često zahtevaju učestalo prilagođavanje brzine i pravca kretanja. Rupe, oštećen asfalt, kamenčići i neočekivane prepreke mogu se pojaviti bez mnogo upozorenja.
Na primer, na putevima prekrivenim šljunkom prianjanje pneumatika može se značajno menjati u zavisnosti od podloge. Održavanje konstantne brzine pomoću tempomata možda neće biti odgovarajuće kada vozilu treba pažljivije ubrzavanje ili usporavanje.
Slično tome, vožnja kroz zone radova na putu često podrazumeva privremena ograničenja brzine, neravnu podlogu, sužene saobraćajne trake i prisustvo radnika ili građevinskih mašina u neposrednoj blizini saobraćaja.
U ovakvim situacijama, isključen tempomat omogućava Vam neposredniju kontrolu nad ubrzavanjem i lakše reagovanje na promenljive uslove.
5. Vožnja u područjima sa pešacima i čestim raskrsnicama
Tempomat se uglavnom ne preporučuje za uobičajenu gradsku vožnju, naročito u područjima sa čestim raskrsnicama, pešačkim prelazima, semaforima i biciklistima.
Gradska vožnja zahteva neprekidnu pažnju i često prilagođavanje brzine. Pešaci mogu neočekivano stupiti na kolovoz, biciklisti mogu promeniti pravac kretanja, a druga vozila se mogu uključiti ili isključiti iz saobraćaja bez mnogo upozorenja.
Standardni tempomat ne prepoznaje takve situacije i ne reaguje automatski na potencijalne opasnosti. Čak i ako Vaš automobil ima adaptivni tempomat, ne bi trebalo da se oslanjate na njega kao zamenu za pažljivu vožnju u prometnim gradskim sredinama.
Na primer, kada se približavate pešačkom prelazu, školskoj zoni ili raskrsnici, morate biti spremni da odmah smanjite brzinu ili zaustavite vozilo. U takvim situacijama nije bezbedno oslanjati se na tempomat koji održava zadatu brzinu.
Na deonicama sa čestim promenama ograničenja brzine takođe je lakše izgubiti svest o trenutno dozvoljenoj brzini ako se previše oslanjate na automatizovani sistem.
Najbezbedniji pristup je da sami kontrolišete brzinu i ostanete potpuno usredsređeni na okruženje.
Zapamtite: Tempomat je najkorisniji na predvidivim putevima sa ujednačenim protokom saobraćaja. Kad god situacija zahteva često prilagođavanje brzine, brze reakcije ili veću kontrolu nad vozilom, isključivanje tempomata je uglavnom bezbedniji izbor.
Da li korišćenje tempomata štedi gorivo?
Jedno od najčešćih pitanja vozača u vezi sa tempomatom jeste da li njegovo korišćenje zaista pomaže u uštedi goriva. Odgovor je da može, ali rezultati zavise od nekoliko faktora, uključujući stanje puta, brzinu kretanja, tip vozila i navike vozača.
Međutim, korišćenje tempomata ne garantuje automatski manju potrošnju goriva. U određenim situacijama, poput strmih uspona, krivudavih puteva ili gustog saobraćaja, ručna kontrola brzine može biti ekonomičnija.
Održavanje ujednačene brzine jedan je od najefikasnijih načina da izbegnete nepotrebnu potrošnju goriva tokom vožnje auto-putem.
Kada sami kontrolišete brzinu, možete nenamerno više puta ubrzavati i usporavati, čak i kada uslovi u saobraćaju to ne zahtevaju. Ove manje promene brzine mogu dovesti do nepotrebnih promena u radu motora i povećane potrošnje goriva.
Tempomat pomaže u smanjenju ovog problema tako što automatski prilagođava snagu motora ili elektromotora kako bi održao podešenu brzinu.
Evo na koje načine tempomat može doprineti ekonomičnijoj potrošnji goriva:
- Ujednačena brzina vožnje
Održavanje relativno konstantne brzine može smanjiti nepotrebno ubrzavanje i usporavanje.
- Manje naglo ubrzavanje
Sistem pomaže u izbegavanju iznenadnog povećanja brzine koje može nastati usled neujednačenog pritiskanja papučice gasa.
- Ujednačeniji rad motora
Na ravnim putevima tempomat može pomoći u održavanju stabilnog režima rada motora.
- Bolja kontrola brzine
Podešavanje odgovarajuće brzine može sprečiti nenamerno prekoračenje ograničenja, koje često povećava potrošnju goriva.
- Manje nepotrebnih promena brzine
Sistem može doprineti ravnomernijem ritmu vožnje kada su uslovi u saobraćaju stabilni.
Ipak, ušteda goriva razlikuje se u zavisnosti od vozila i uslova vožnje. Tempomat treba posmatrati kao jedan od načina za podršku ekonomičnijoj vožnji, a ne kao siguran način za smanjenje troškova goriva.
Situacije u kojima tempomat može povećati potrošnju goriva
Iako tempomat može doprineti manjoj potrošnji goriva u odgovarajućim uslovima, postoje situacije u kojima njegovo korišćenje može zapravo povećati potrošnju.
Jedan od čestih primera jeste vožnja po brdovitim i planinskim predelima. Prilikom penjanja uz strmu uzbrdicu, standardni tempomat može povećati snagu motora kako bi održao podešenu brzinu. To može zahtevati više goriva nego kada vozač unapred predvidi nagib puta i, gde je to bezbedno i dozvoljeno, dozvoli blago i kontrolisano smanjenje brzine.
Slično tome, prilikom spuštanja nizbrdo, gravitacija može ubrzati vozilo. U zavisnosti od automobila i sistema tempomata, vozilo može koristiti kočenje motorom ili aktivirati kočnice kako bi kontrolisalo brzinu.
Za najbolju ekonomičnost potrošnje goriva koristite tempomat na relativno ravnim putevima sa ujednačenim protokom saobraćaja i izaberite umerenu brzinu koja odgovara Vašem automobilu i uslovima na putu.
Takođe, imajte na umu da pravilan pritisak u pneumaticima, redovno održavanje vozila, zamena istrošenih auto delova, umereno ubrzavanje i izbegavanje nepotrebnog tereta mogu značajno uticati na potrošnju goriva.
Da li tempomat pomaže u smanjenju umora vozača?
Tempomat može učiniti duga putovanja udobnijim jer smanjuje potrebu da neprekidno držite nogu na papučici gasa.
Tokom dugotrajne vožnje auto-putem, ručno održavanje konstantne brzine može izazvati nelagodnost i umor u nogama. Tempomat Vam omogućava da odmorite nogu kojom pritiskate gas, dok i dalje upravljate vozilom i pratite situaciju na putu.
To može učiniti vožnju na dužim relacijama fizički manje napornom, naročito na putevima sa relativno ujednačenim saobraćajem i malim brojem promena brzine.
Neke od prednosti tempomata koje doprinose udobnosti tokom vožnje su:
- Manje neprekidnog pritiska na papučicu gasa.
- Smanjena nelagodnost u nogama i stopalima tokom dugih putovanja.
- Manje nepotrebnih promena brzine.
- Ujednačeniji osećaj tokom vožnje.
- Veća praktičnost prilikom putovanja otvorenim putevima i auto-putevima.
Međutim, važno je razlikovati smanjenje fizičkog napora od sprečavanja umora vozača.
Tempomat ne uklanja mentalni umor, pospanost niti smanjenu koncentraciju. Štaviše, dugotrajna vožnja monotonim putevima može kod nekih vozača izazvati pospanost, čak i kada automobil automatski održava brzinu. Ako osetite umor, primetite da Vam je teško da se koncentrišete ili da sporije reagujete, zaustavite se na bezbednom mestu i napravite pauzu.
Imajte na umu da je tempomat osmišljen da poveća udobnost tokom vožnje, a ne da Vam omogući da vozite duže bez odmora.
Najčešće greške koje vozači treba da izbegavaju prilikom korišćenja tempomata
Tempomat je relativno jednostavan za korišćenje, ali nepravilna upotreba može stvoriti nepotrebne rizike i umanjiti njegove prednosti.
Mnogi vozači aktiviraju ovaj sistem, a da pritom ne razumeju u potpunosti njegova ograničenja, ili pretpostavljaju da može da se nosi sa situacijama koje i dalje zahtevaju neposrednu kontrolu vozača.
U nastavku su navedene greške koje bi svaki vozač trebalo da izbegava.
1. Aktiviranje tempomata pri neodgovarajućoj brzini
Jedna od najčešćih grešaka jeste aktiviranje tempomata pri brzini koja nije prilagođena trenutnim uslovima na putu.
Neki vozači podešavaju brzinu tempomata isključivo na osnovu najveće dozvoljene brzine, ne uzimajući u obzir gustinu saobraćaja, vidljivost, konfiguraciju puta ili vremenske uslove. Na primer, vožnja maksimalnom dozvoljenom brzinom možda nije odgovarajuća kada je saobraćaj relativno gust, vidljivost smanjena ili je kolovoz mokar.
Druga česta greška jeste prerano aktiviranje tempomata, pre nego što se dostigne odgovarajuća brzina ili pre nego što se uđe na deonicu puta na kojoj je praktično održavati konstantnu brzinu.
Pre nego što pritisnete dugme SET, proverite da li:
Se krećete brzinom koja je dozvoljena i prilagođena uslovima na putu.
Su uslovi u saobraćaju relativno predvidivi.
Je deonica puta pogodna za održavanje ujednačene brzine.
Su vidljivost i vremenski uslovi povoljni.
Postoji dovoljno prostora između Vašeg vozila i automobila ispred Vas.
Cilj nije samo održavanje određene brzine, već odabir brzine koja je bezbedna i odgovarajuća za sve okolnosti.
2. Korišćenje tempomata tokom loših vremenskih uslova
Korišćenje tempomata tokom jake kiše, snežnih padavina ili poledice još je jedna greška koja može ugroziti bezbednost vožnje. Klizav kolovoz smanjuje prianjanje pneumatika i otežava kontrolu ubrzavanja, kočenja i upravljanja. U takvim uslovima održavanje fiksne brzine možda nije bezbedno.
Standardni tempomat može nastaviti da pokušava da održava podešenu brzinu čak i kada vozilo naiđe na deonicu sa smanjenim prianjanjem. Iako neki savremeni automobili imaju sisteme za kontrolu proklizavanja i elektronsku kontrolu stabilnosti, ove funkcije ne mogu u potpunosti da uklone rizike povezane sa klizavim putevima.
Vozači bi uglavnom trebalo da izbegavaju korišćenje standardnog tempomata u sledećim uslovima:
Tokom jake kiše i na putevima sa zadržanom vodom.
Na putevima prekrivenim snegom.
Na zaleđenim i potencijalno poledelim površinama.
Na blatnjavim putevima, rastresitom šljunku i drugim klizavim podlogama.
Pri smanjenoj vidljivosti izazvanoj nepovoljnim vremenskim uslovima.
Umesto toga, postepeno smanjite brzinu, povećajte odstojanje od vozila ispred sebe i zadržite neposrednu kontrolu nad papučicama gasa i kočnice.
Nikada nemojte pretpostaviti da adaptivni tempomat omogućava bezbedno korišćenje sistema u svim vremenskim uslovima. Kiša, sneg, magla i prljavština mogu uticati na rad senzora i kamera.
3. Preterano oslanjanje na adaptivni tempomat
Adaptivni tempomat je praktična tehnologija, ali jedna od najvećih grešaka koju vozači mogu napraviti jeste preterano oslanjanje na ovaj sistem. Pošto sistem može automatski da prilagođava brzinu i održava odstojanje od vozila ispred, neki vozači mogu postati manje pažljivi prema svojoj okolini. To može biti opasno jer adaptivni tempomat ne prepoznaje i ne reaguje na svaku moguću opasnost na putu.
U zavisnosti od vozila i ugrađenog sistema, može imati poteškoća u prepoznavanju:
Zaustavljenih vozila i neočekivanih prepreka.
Pešaka i biciklista.
Vozila koja se iznenada uključuju u Vašu saobraćajnu traku.
Oštrih krivina i složenih konfiguracija puta.
Objekata koji su delimično zaklonjeni ili se nalaze izvan dometa senzora.
Adaptivni tempomat takođe nije nužno projektovan tako da prepoznaje semafore, znakove STOP ili svaku promenu pravila prvenstva prolaza.
Vozači uvek moraju da prate saobraćaj, predviđaju moguće opasnosti i budu spremni da odmah intervenišu. Imajte na umu da je adaptivni tempomat sistem za pomoć vozaču, a ne sistem autonomne vožnje.
4. Zanemarivanje prilagođavanja brzine uslovima na putu
Još jedna česta greška jeste pretpostavka da brzina podešena na tempomatu ostaje odgovarajuća tokom celog putovanja. Uslovi na putu mogu se brzo promeniti. Možete naići na novo ograničenje brzine, radove na putu, gušći saobraćaj, smanjenu vidljivost ili deonicu sa oštrim krivinama. Ako nastavite da vozite istom podešenom brzinom, ne uzimajući u obzir ove promene, možete povećati rizik od saobraćajne nezgode ili nenamerno prekoračiti dozvoljenu brzinu.
Na primer, zamislite da vozite auto-putem brzinom od 120 km/h i približavate se zoni radova u kojoj je ograničenje brzine smanjeno na 80 km/h. Ako ne prilagodite podešavanja tempomata, automobil može nastaviti da održava prethodno izabranu brzinu.
Da biste izbegli ovu grešku:
Obratite pažnju na saobraćajne znakove koji označavaju ograničenje brzine.
Smanjite podešenu brzinu prilikom približavanja zoni radova na putu.
Prilagodite brzinu vidljivosti i vremenskim uslovima.
Isključite tempomat kada uslovi na putu postanu nepredvidivi.
Nikada nemojte pretpostaviti da sistem automatski prepoznaje svaku promenu ograničenja brzine.
Neki savremeni automobili imaju sisteme inteligentne pomoći za održavanje brzine ili prepoznavanje ograničenja brzine, ali i ove tehnologije imaju svoja ograničenja i ne moraju uvek pravilno da prepoznaju saobraćajne znakove. Uvek sami proverite koje ograničenje brzine važi na deonici kojom se krećete.
5. Mešanje tempomata sa sistemom autonomne vožnje
Možda je najvažnija greška mešanje tempomata, naročito adaptivnog, sa tehnologijom autonomne vožnje.
Iako savremeni sistemi za pomoć vozaču mogu automatski da obavljaju određene zadatke tokom vožnje, oni ne čine automobil potpuno autonomnim.
Standardni tempomat samo održava brzinu koju je vozač podesio. Adaptivni tempomat dodatno prati saobraćaj ispred vozila i prilagođava brzinu, ali to ne znači da automobil može samostalno da upravlja svim situacijama u saobraćaju.
Neki automobili imaju i dodatne funkcije, kao što su pomoć pri zadržavanju vozila u sredini saobraćajne trake, sistem za upozorenje i pomoć pri napuštanju trake i automatsko kočenje u slučaju opasnosti. Ove tehnologije mogu raditi zajedno sa adaptivnim tempomatom, ali se njihove mogućnosti i uslovi rada razlikuju. Vozači bi trebalo da razumeju razliku između ovih sistema i nikada ne pretpostavljaju da automobil može u potpunosti da preuzme odgovornost za vožnju.
Čak i kada je istovremeno aktivirano više sistema za pomoć vozaču, morate ostati pažljivi, zadržati kontrolu nad vozilom i biti spremni da intervenišete.
Najvažnije pravilo: Tehnologija može olakšati vožnju, ali ne može zameniti dobro rasuđivanje, odgovorne vozačke navike i svest o dešavanjima u okolini.
Najčešći problemi sa tempomatom i kako ih prepoznati
Ako tempomat prestane da funkcioniše pravilno, uzrok može biti u komandama, senzorima, prekidačima ili drugim sistemima vozila.
Zašto tempomat ne može da se uključi?
Tempomat se možda neće aktivirati ako se vozilo kreće ispod minimalne brzine predviđene za njegov rad, ako neki od potrebnih uslova nije ispunjen ili ako je sistem registrovao kvar.
Proverite uputstvo za upotrebu i upozorenja na instrument-tabli pre nego što zaključite da je neka komponenta neispravna.
Zašto se tempomat stalno isključuje?
Tempomat se može deaktivirati kada pritisnete kočnicu ili kvačilo, kada uslovi vožnje izađu iz predviđenih granica ili kada sistem prepozna kvar.
Adaptivni tempomat može se isključiti i ako su senzori zaklonjeni ili ne mogu pouzdano da prate saobraćaj.
Kako neispravan prekidač kočnice utiče na tempomat?
Sistemi tempomata obično koriste signal prekidača kočnice kako bi prepoznali kada vozač koči.
Neispravan prekidač može sprečiti aktiviranje tempomata ili izazvati njegovo neočekivano isključivanje. Pošto ovaj kvar može uticati i na stop-svetla ili druge funkcije vozila, obratite se servisu ako primetite neuobičajeno ponašanje.
Kada treba proveriti tempomat u servisu?
Zatražite stručnu dijagnostiku ako tempomat često prestaje da radi, ako se pale upozoravajuće lampice, ako vozilo ne reaguje očekivano ili ako adaptivni tempomat stalno prijavljuje grešku senzora.
Nemojte se oslanjati na sistem za pomoć vozaču koji ne funkcioniše pravilno. Nastavite vožnju samo ako je samo vozilo bezbedno za upotrebu.
Tempomat je korisna funkcija koja može učiniti vožnju udobnijom, naročito tokom dužih putovanja i vožnje auto-putem. Održavanjem ujednačene brzine smanjuje potrebu za stalnim pritiskanjem i otpuštanjem papučice gasa, može doprineti manjoj potrošnji goriva u odgovarajućim uslovima i ublažiti fizički napor tokom dužih vožnji.
Međutim, poznavanje načina aktiviranja sistema samo je jedan deo njegove pravilne upotrebe. Vozači moraju da razumeju i kada je korišćenje tempomata opravdano, a kada je bolje zadržati ručnu kontrolu nad vozilom.
Standardni tempomat najpogodniji je za otvorene puteve sa ujednačenim protokom saobraćaja, dok adaptivni tempomat pruža dodatnu pomoć automatskim prilagođavanjem brzine kretanju vozila ispred. Ipak, nijedan od ovih sistema ne oslobađa vozača odgovornosti da prati saobraćaj, prepoznaje opasnosti i reaguje na nepredviđene situacije.
Izbegavajte korišćenje tempomata na klizavim putevima, tokom jake kiše ili snežnih padavina, u gustom saobraćaju i na zahtevnim deonicama na kojima je potrebno često prilagođavati brzinu.
Na kraju, ključ bezbednog korišćenja tempomata jeste poznavanje njegovih mogućnosti i ograničenja. Kada se koristi odgovorno i u odgovarajućim uslovima, tempomat može biti koristan saveznik u vožnji, čineći svakodnevna putovanja i duže vožnje udobnijim i efikasnijim.
Vozite promišljeno, ostanite pažljivi i imajte na umu da nijedan sistem za pomoć u vožnji ne može zameniti koncentrisanog i odgovornog vozača.
www.deloovi.com
011 428 62 36
