Danas su automobili opremljeni sa više tehnologija za uštedu goriva i smanjenje emisije štetnih gasova nego ikada ranije, a jedna od tih funkcija je i start-stop sistem. Bez obzira na to koju vrstu goriva koristi Vaše vozilo, verovatno ste primetili da se motor automatski gasi kada čekate na semaforu ili stojite u saobraćajnoj gužvi. Čim pritisnete kvačilo ili otpustite papučicu kočnice, motor se ponovo pokreće za svega nekoliko sekundi.

Za neke vozače start-stop sistem u automobilu predstavlja koristan način za smanjenje potrošnje goriva i emisije izduvnih gasova tokom svakodnevne gradske vožnje. Drugi vu tehnologiju smatraju iritantnom ili brinu da često ponovno pokretanje motora može negativno uticati na akumulator, starter ili sam motor. Upravo zbog toga start-stop sistem ostaje jedna od funkcija u modernim vozilima o kojoj se najviše diskutuje.

Proizvođači automobila uveli su start-stop tehnologiju prvenstveno kako bi ispunili sve strože ekološke propise i poboljšali ekonomičnost vozila. U gradskim uslovima vožnje, gde vozila provode značajan deo vremena radeći u praznom hodu, gašenje motora tokom kraćih zaustavljanja može pomoći u smanjenju nepotrebne potrošnje goriva i emisije ugljen-dioksida.

Međutim, ovaj sistem je mnogo napredniji od jednostavnog gašenja i paljenja motora. Moderni sistemi koriste senzore, elektronske kontrolne jedinice, ojačane startere i posebno dizajnirane akumulatore koje omogućavaju brzo i pouzdano ponovno pokretanje vozila u različitim uslovima vožnje.

Šta je start-stop sistem u automobilu?

Start-stop sistem, poznat i kao automatski start-stop sistem ili sistem za gašenje motora u praznom hodu, predstavlja tehnologiju koja je dizajnirana da automatski ugasi motor kada se vozilo potpuno zaustavi i ponovo ga pokrene kada vozač želi da nastavi vožnju. Glavni cilj ovog sistema je smanjenje potrošnje goriva, niža emisija izduvnih gasova i povećanje ukupne efikasnosti vozila, posebno u gradskoj vožnji.

Sistem se najčešće aktivira kada vozilo stoji na semaforu, u saobraćajnoj gužvi ili tokom kratkih zaustavljanja u urbanim uslovima vožnje. Kod vozila sa manuelnim menjačem motor se obično gasi kada vozač prebaci menjač u ler i otpusti kvačilo. Kod automatskih menjača motor se najčešće gasi kada je vozilo potpuno zaustavljeno i kada je papučica kočnice pritisnuta.

Kada vozač pritisne kvačilo, otpusti kočnicu ili pritisne papučicu gasa, motor se gotovo trenutno ponovo pokreće. Moderni sistemi dizajnirani su tako da ovaj proces bude brz i neprimetan, često u deliću sekunde.

Za razliku od starijih vozila, automobili opremljeni start-stop tehnologijom koriste posebno ojačane auto delove koje mogu podneti često ponovno pokretanje motora. To uključuje:

startere visokih performansi,
AGM ili EFB akumulatore,
napredne sisteme za upravljanje akumulatorom,
inteligentan softver za upravljanje motorom.

Start-stop sistem se ne aktivira u svakoj situaciji. Elektronski sistem vozila konstantno prati više uslova pre nego što ugasi motor, uključujući:

nivo napunjenosti akumulatora,
temperaturu motora,
spoljašnju temperaturu,
zahteve klima uređaja u kabini,
brzinu vozila,
ugao okretanja volana.

Na primer, ako je akumulator slabo napunjena ili motor još nije dostigao radnu temperaturu, sistem može ostati neaktivan kako bi zaštitio vozilo i održao udobnost tokom vožnje.

Tehnologija je prvo stekla veliku popularnost u Evropi zbog strogih ekoloških standarda, a danas je prisutna širom sveta i široko se koristi u benzinskim, dizel, mild-hybrid i hibridnim vozilima. U mnogim modernim automobilima postala je standardna oprema jer proizvođači koriste ovaj sistem za poboljšanje ekonomičnosti goriva i usklađivanje sa ekološkim propisima širom sveta.

Kako funkcioniše start-stop sistem?

Start-stop sistem koristi kombinaciju senzora, elektronskih kontrolnih jedinica, ojačanih komponenti startera i tehnologije upravljanja akumulatorom kako bi automatski ugasio motor i ponovo ga pokrenuo kada je to potrebno. Iako proces iz perspektive vozača deluje jednostavno, moderni start-stop sistemi oslanjaju se na složenu komunikaciju između više sistema vozila kako bi radili bezbedno i pouzdano.

Kada se vozilo potpuno zaustavi, elektronska kontrolna jedinica vozila (ECU) analizira različite radne uslove pre nego što odluči da li motor može privremeno da se ugasi. Ako su svi uslovi odgovarajući, sistem automatski gasi motor kako bi smanjio potrošnju goriva i emisiju štetnih gasova dok vozilo miruje.

Kod vozila sa manuelnim menjačem, proces obično funkcioniše ovako:

Vozač usporava i zaustavlja vozilo.
Menjač se prebacuje u ler.
Papučica kvačila se pušta.
Start-stop sistem gasi motor.

Da bi nastavio vožnju, vozač samo pritisne kvačilo, a motor se gotovo trenutno ponovo pokreće.

Kod vozila sa automatskim menjačem, motor se najčešće gasi kada:

vozilo potpuno stane,
papučica kočnice ostane pritisnuta,
uslovi vožnje dozvoljavaju aktivaciju start-stop sistema.

Čim vozač otpusti kočnicu ili pritisne gas, motor se automatski ponovo pokreće.

Moderni start-stop sistemi dizajnirani su tako da ponovo pokrenu motor veoma brzo, često za manje od jedne sekunde. Da bi se to postiglo, proizvođači koriste:

ojačane startere,
AGM ili EFB akumulatore velikog kapaciteta,
inteligentne alternatore,
napredni softver za upravljanje motorom.

Neka novija vozila koriste integrisane starter-generatore umesto klasičnih startera, što omogućava još tiše i uglađenije ponovno pokretanje motora.

Sistem neprekidno prati veliki broj faktora pre aktivacije. Motor može ostati uključen ako:

je nivo napunjenosti akumulatora prenizak,
motor još nije dostigao radnu temperaturu,
je spoljašnja temperatura veoma visoka ili veoma niska,
Klima uređaj zahteva pun kapacitet rada,
je volan naglo okrenut,
se vozilo nalazi na strmom usponu,
je u toku regeneracija DPF filtera kod dizel motora.

Zbog toga vozači ponekad primećuju start-stop sistem radi „nedosledno“. U stvarnosti, sistem je projektovan tako da štiti pouzdanost motora, stanje akumulatora i udobnost putnika, a ne da se aktivira pri svakom zaustavljanju.

Kod hibridnih i mild-hybrid vozila proces je uglavnom još uglađeniji jer elektromotori pomažu pri ponovnom pokretanju motora. Kod nekih hibrida prelazak između gašenja i ponovnog pokretanja motora gotovo je nemoguće primetiti iz unutrašnjosti vozila.

Vrste start-stop sistema

Ne funkcionišu svi start-stop sistemi na isti način. Tokom godina proizvođači automobila razvili su nekoliko različitih verzija ove tehnologije, od osnovnih sistema sa klasičnim starterima do naprednih hibridnih rešenja koja koriste električnu pomoć za uglađeniji i efikasniji rad.

#1 Klasični start-stop sistemi

Najčešći tip je klasični start-stop sistem koji se nalazi u mnogim benzinskim i dizel vozilima. Ovaj sistem koristi:

ojačani starter (anlaser),
akumulator većeg kapaciteta,
inteligentni alternator,
softver za upravljanje motorom.

Kada se vozilo zaustavi, motor se privremeno gasi. Čim vozač pritisne kvačilo ili otpusti papučicu kočnice, starter ponovo pokreće motor.

Ovi sistemi su relativno jednostavni i isplativi za proizvodnju, zbog čega se široko koriste u manjim automobilima, porodičnim vozilima i ekonomičnim modelima.

#2 Napredni start-stop sistemi sa starter-generator tehnologijom

Neka moderna vozila koriste starter-generator umesto klasičnog startera. Kod ovih sistema starter i alternator spojeni su u jednu jedinicu koja može brže i tiše da pokrene motor.

Ovakvo rešenje donosi nekoliko prednosti:

uglađenije ponovno pokretanje motora,
manje vibracija,
bolju ekonomičnost goriva,
manje habanje mehaničkih komponenti.

Sistemi sa starter-generatorom često se nalaze u premium vozilima i novijim mild-hybrid modelima.

#3 Mild-hybrid start-stop sistemi

Mild-hybrid vozila koriste mali elektromotor koji pomaže motoru sa unutrašnjim sagorevanjem tokom ubrzavanja i ponovnog pokretanja. Za razliku od punih hibrida, mild-hybrid vozila ne mogu dugo da se voze isključivo na električni pogon, ali značajno poboljšavaju efikasnost start-stop funkcije.

Pošto elektromotor pomaže pri ponovnom pokretanju motora, proces je obično:

brži,
tiši,
manje primetan za vozača.

Mild-hybrid tehnologija postaje sve popularnija jer proizvođačima omogućava smanjenje emisije štetnih gasova bez visokih troškova karakterističnih za pune hibridne sisteme.

#4 Puni hibridni sistemi

Kod punih hibridnih vozila start-stop funkcija radi drugačije jer elektromotor može samostalno pokretati vozilo pri manjim brzinama. U mnogim situacijama benzinski motor se potpuno gasi dok vozilo nastavlja vožnju koristeći električnu energiju.

To znači da hibridna vozila mogu držati motor ugašenim mnogo duže u poređenju sa klasičnim start-stop sistemima. Prelazak između električnog i benzinskog pogona obično je potpuno neprimetan i automatski kontrolisan preko hibridnog sistema upravljanja vozilom.

Regenerativno kočenje i sistemi za povrat energije

Mnogi napredni start-stop sistemi rade zajedno sa tehnologijom regenerativnog kočenja. Tokom kočenja ili usporavanja vozilo prikuplja kinetičku energiju i skladišti je u akumulatoru za kasniju upotrebu.

Ova povraćena energija pomaže da se:

napajaju električni sistemi,
poboljša ekonomičnost goriva,
smanji opterećenje alternatora,
omogući efikasnije ponovno pokretanje motora.

Sistemi za povrat energije posebno su česti kod hibridnih i mild-hybrid vozila, iako neka klasična vozila takođe koriste pojednostavljene verzije ove tehnologije.

8 potencijalnih uzroka prestanka rada start-stop sistema

Mnogi vozači primećuju da se start-stop sistem ne aktivira uvek, čak i kada se vozilo potpuno zaustavi. U većini slučajeva to nije kvar već normalna zaštitna funkcija sistema. Moderni start-stop sistemi konstantno prate stanje vozila i gase motor samo kada su svi radni uslovi u skladu sa zahtevima proizvođača.

Pošto sistem zavisi od velikog broja senzora i elektronskih komponenti, čak i male promene u stanju akumulatora, temperaturi motora ili zahtevima klima uređaja mogu sprečiti njegovu aktivaciju.

1) Nizak nivo napunjenosti akumulatora

Jedan od najčešćih razloga zbog kojih start-stop sistem prestaje da radi jeste nizak napon akumulatora. Pošto ponovno pokretanje motora zahteva dodatnu energiju, sistem će se automatski deaktivirati ako nivo napunjenosti padne ispod određene granice.

Ovo se često dešava:

tokom zime,
nakon kratkih vožnji,
kada je akumulator star,
ako vozilo dugo nije voženo.

2) Temperatura motora je preniska ili previsoka

Sistem može ostati neaktivan ako motor još nije dostigao radnu temperaturu. Ovo je posebno često tokom hladnih zimskih jutara.

Slično tome, ako motor postane previše zagrejan, start-stop funkcija može biti deaktivirana kako bi se omogućila kontinuirana cirkulacija rashladne tečnosti i zaštitile komponente motora od pregrevanja.

3) Velika potrošnja električne energije

Moderni automobili u velikoj meri zavise od električnih sistema kao što su:

klima-uređaj,
grejanje sedišta,
odmagljivači stakala,
multimedijalni sistemi,
svetla.

Ako vozilo detektuje veliku potrošnju električne energije, motor može nastaviti da radi kako bi obezbedio dovoljno napajanja svim sistemima i sprečio pražnjenje akumulatora.

Na primer, tokom veoma toplih ili hladnih dana start-stop sistem se možda neće aktivirati jer klima uređaj zahteva neprekidan rad motora.

4) Neispravni senzori akumulatora ili sistemi nadzora

Start-stop tehnologija zavisi od inteligentnih sistema za nadzor akumulatora koji konstantno mere:

napon akumulatora,
temperaturu,
stanje napunjenosti,
protok struje.

Ako senzor otkaže ili šalje pogrešne informacije, start-stop sistem se može automatski deaktivirati kao zaštitna mera.

5) Položaj volana

Kod nekih vozila sistem neće ugasiti motor ako je volan naglo okrenut. Ovo omogućava da servo upravljač ostane potpuno funkcionalan tokom parkiranja ili oštrih skretanja.

6) Senzori pojasa i vrata vozača

Određena vozila deaktiviraju start-stop funkciju ako:

sigurnosni pojas vozača nije vezan,
vrata vozača su otvorena,
parking senzori detektuju neuobičajene uslove.

Proizvođači koriste ove zaštitne mehanizme kako bi povećali bezbednost i sprečili gašenje motora u neodgovarajućim situacijama.

7) Regeneracija DPF filtera

Kod dizel vozila start-stop sistem može privremeno prestati da radi dok se DPF filter čisti kroz proces poznat kao regeneracija.

Tokom regeneracije DPF-a motor mora ostati uključen kako bi održao visoku temperaturu izduvnih gasova potrebnu za sagorevanje nakupljenih čestica čađi. Prečesto prekidanje ovog procesa može dovesti do skupih problema sa DPF filterom.

8) Softverski problemi ili kvarovi senzora

Moderni start-stop sistemi u velikoj meri zavise od softvera i elektronske komunikacije između različitih kontrolnih modula. Ako bilo koji senzor ili modul razvije kvar, sistem može prestati da funkcioniše pravilno.

Mogući uzroci uključuju:

neispravan senzor papučice kočnice,
kvar prekidača kvačila,
greške ECU softvera,
probleme sa punjenjem alternatora,
oštećene instalacije.

U mnogim slučajevima potrebna je dijagnostika kako bi se tačno utvrdio uzrok problema.

Najčešći problemi sa start-stop sistemima

Iako je start-stop tehnologija dizajnirana da poboljša ekonomičnost goriva i smanji emisiju štetnih gasova, ona takođe može povećati opterećenje određenih komponenti vozila. Moderni sistemi projektovani su da izdrže često ponovno pokretanje motora, ali vozači ipak mogu naići na određene probleme tokom vremena, posebno kod vozila koja se uglavnom koriste u gradskoj vožnji.

1) Ubrzano trošenje akumulatora

Jedan od najčešćih problema povezanih sa start-stop sistemima jeste kraći vek trajanja akumulatora. Za razliku od standardnih akumulatora, vozila sa start-stop tehnologijom koriste specijalne AGM (Absorbent Glass Mat) ili EFB (Enhanced Flooded Battery) akumulatore koje mogu podneti česte cikluse punjenja i pokretanja motora.

Čak i ovi napredni akumulatori trpe veće opterećenje jer se motor mnogo češće pokreće tokom svakodnevne vožnje.

Najčešći simptomi istrošenog akumulatora uključuju:

start-stop sistem se ne aktivira,
sporije verglanje motora,
upozorenja za akumulator na instrument tabli,
nestabilan rad električnih sistema.

Zamena akumulatora kod vozila sa start-stop sistemom obično je skuplja jer su specijalizovani akumulatori znatno skuplje od standardnih.

2) Habanje startera

Klasični starteri nisu projektovani za konstantno ponovno pokretanje motora tokom svake vožnje. Zato vozila sa start-stop sistemom koriste ojačane startere sa povećanom izdržljivošću.

Ipak, vremenom često ponovno pokretanje motora može doprineti:

habanju startera,
problemima sa solenoidom,
sporijem pokretanju motora,
neobičnim zvukovima prilikom startovanja.

Vozila koja se uglavnom voze u gustim gradskim gužvama obično više opterećuju komponente startera nego automobili koji se većinom koriste na otvorenom putu.

3) Problemi sa alternatorom i sistemom punjenja

Sistem punjenja kod vozila sa start-stop sistemom radi pod većim opterećenjem nego kod klasičnih automobila. Inteligentni alternatori konstantno upravljaju efikasnošću punjenja akumulatora i povratom energije tokom kočenja.

Vremenom mogu nastati problemi sa:

radom alternatora,
regulatorima napona,
modulima za nadzor akumulatora,
komunikacijom sistema punjenja.

Slab sistem punjenja može brzo deaktivirati start-stop funkciju i vremenom uticati na druge elektronske sisteme vozila.

Da li start-stop sistem u automobilu oštećuje motor i druge komponente?

Jedna od najčešćih nedoumica među vozačima jeste da li start-stop sistem može negativno uticati na dugotrajnost motora. Pošto se motor tokom gradske vožnje često gasi i ponovo pokreće, mnogi strahuju od povećanog habanja motora, startera, akumulatora ili turbine.

Međutim, savremeni sistemi razvijeni su upravo za takav način rada. Vozila opremljena ovom tehnologijom koriste ojačane komponente koje su projektovane da izdrže veliki broj dodatnih ciklusa pokretanja tokom čitavog radnog veka vozila.

Da li su moderni motori prilagođeni start-stop tehnologiji?

Automobili sa start-stop sistemom fabrički su opremljeni komponentama koje podnose češća pokretanja motora, kao što su:

ojačani starteri,
izdržljiviji zamajci,
AGM ili EFB akumulatore većeg kapaciteta,
napredni sistemi upravljanja akumulatorom,
poboljšani ležajevi motora,
efikasniji sistemi podmazivanja.

Pored toga, proizvođači detaljno testiraju ove sisteme, dok softver za upravljanje motorom kontroliše kada će se motor ugasiti kako bi se smanjilo nepotrebno opterećenje.

Da li često pokretanje povećava habanje motora?

Najveće habanje motora nastaje tokom hladnog starta, kada ulje još nije u potpunosti raspoređeno kroz motor. Kod start-stop sistema situacija je drugačija, jer se motor ponovo pokreće dok je već zagrejan i podmazan.

Moderni motori zadržavaju zaštitni sloj ulja na ključnim komponentama čak i nakon kratkog gašenja na semaforu ili u saobraćajnoj gužvi. Zbog toga je dodatno habanje izazvano radom start-stop sistema uglavnom minimalno u normalnim uslovima eksploatacije.

Kako ovaj sistem utiče na starter?

Starter je komponenta koja trpi najveće dodatno opterećenje, jer se aktivira mnogo češće nego kod klasičnih vozila. Zbog toga proizvođači ugrađuju ojačane startere ili, kod novijih modela, integrisane starter-generatore koji su projektovani za dugotrajan i intenzivan rad.

Iako se habanje vremenom ne može potpuno izbeći, ovi sistemi su konstruisani da bez problema podnesu godine gradske vožnje i česta zaustavljanja.

Da li start-stop sistem oštećuje turbinu?

Kod turbo motora često postoji bojazan da gašenje motora može negativno uticati na turbinu. Ipak, moderni start-stop sistemi prate temperaturu motora i turbine pre nego što dozvole gašenje.

Ako je motor pod velikim opterećenjem ili je temperatura turbine previsoka, sistem privremeno neće ugasiti motor. Na taj način sprečava se prevremeno habanje i obezbeđuje pravilno hlađenje turbine.

Kako start-stop utiče na lanac razvoda?

Iako često pokretanje motora stvara dodatno mehaničko opterećenje, problemi sa lancem razvoda najčešće su povezani sa neadekvatnim održavanjem, nekvalitetnim uljem ili konstrukcionim nedostacima pojedinih motora.

Kod redovno održavanih vozila start-stop sistem se retko može smatrati direktnim uzrokom kvara lanca razvoda.

Pouzdanost u praksi

Milioni vozila sa start-stop tehnologijom svakodnevno se koriste širom sveta bez ozbiljnih problema sa motorom. U praksi su kvarovi akumulatora i habanje startera znatno češći od oštećenja samog motora.

Ipak, pravilno održavanje ostaje ključno. Redovna zamena ulja, korišćenje kvalitetnih maziva i održavanje akumulatora u dobrom stanju značajno doprinose dugotrajnosti celog sistema.

Generalno gledano, moderna start-stop tehnologija smatra se bezbednom za motor i ne predstavlja značajan rizik za njegov vek trajanja kada se vozilo pravilno održava i koristi u uobičajenim uslovima vožnje.

AGM vs EFB akumulatori za vozila sa start-stop sistemom

Vozila sa start-stop sistemom zahtevaju akumulatore koje mogu podneti česta pokretanja motora, veća električna opterećenja i intenzivne cikluse punjenja i pražnjenja. Zbog toga se koriste dve posebne vrste: AGM i EFB.

AGM akumulatori

AGM (Absorbent Glass Mat) akumulatori koriste naprednu tehnologiju koja omogućava veću izdržljivost, brže punjenje i bolje performanse pri velikim opterećenjima. Najčešće se ugrađuju u vozila sa naprednim start-stop sistemima, premium modele i vozila sa povećanom potrošnjom električne energije.

EFB akumulatori

EFB (Enhanced Flooded Battery) predstavljaju unapređenu verziju klasičnih olovno-kiselinskih akumulatora. Namenjene su vozilima sa osnovnim start-stop sistemima i pružaju dobar odnos cene i performansi.

Koja je razlika?

AGM akumulatori nude duži vek trajanja, bolje podnose duboka pražnjenja i brže se pune, dok su EFB akumulatori ekonomičnije rešenje za manje zahtevne sisteme.

Zamena AGM i EFB akumulatora

Prilikom zamene akumulatori preporučuje se ugradnja istog tipa koji je fabrički predviđen za vozilo. Zamena AGM akumulatora EFB modelom može izazvati probleme sa start-stop sistemom, punjenjem i elektronikom vozila. U određenim slučajevima moguće je preći sa EFB na AGM akumulator, ukoliko to proizvođač dozvoljava.

Kod mnogih modernih vozila nakon zamene akumulatora potrebno je izvršiti registraciju ili kodiranje kako bi sistem pravilno prilagodio parametre punjenja i obezbedio optimalan rad start-stop funkcije.

U proseku, EFB akumulatori traju između 3 i 5 godina, dok AGM akumulatori mogu trajati od 4 do 7 godina. Na njihov vek trajanja značajno utiču uslovi vožnje, klima i ispravnost sistema punjenja.

Da li start-stop sistem zaista štedi gorivo?

Jedan od glavnih razloga za uvođenje start-stop tehnologije jeste smanjenje potrošnje goriva i emisije štetnih gasova, posebno u uslovima gradske vožnje. Kada se vozilo zaustavi na semaforu, u saobraćajnoj gužvi ili tokom kraćih zastoja, sistem automatski gasi motor i ponovo ga pokreće kada vozač želi da nastavi vožnju.

Pošto motor troši gorivo čak i kada vozilo miruje, eliminisanje nepotrebnog rada u praznom hodu može doprineti većoj energetskoj efikasnosti. Upravo zbog toga start-stop sistemi postali su standardna oprema kod velikog broja modernih automobila.

Ipak, mnogi vozači se pitaju da li su uštede goriva zaista značajne u svakodnevnoj vožnji ili je ova tehnologija prvenstveno razvijena kako bi proizvođači ispunili sve strože ekološke propise i standarde emisije izduvnih gasova.

Odgovor zavisi od više faktora, uključujući uslove vožnje, gustinu saobraćaja, dužinu putovanja i sam tip vozila. Najveće koristi ostvaruju se u gradskim sredinama gde su česta zaustavljanja i kretanja. U takvim uslovima start-stop sistem može smanjiti potrošnju goriva za nekoliko procenata, dok kod vožnje na otvorenom putu ili autoputu efekat gotovo da ne postoji, jer se motor retko nalazi u režimu praznog hoda.

Iako pojedinačne uštede tokom jedne vožnje možda nisu velike, tokom dužeg vremenskog perioda i velikog broja pređenih kilometara one mogu postati primetne. Pored smanjenja potrošnje goriva, start-stop sistem doprinosi i nižim emisijama CO₂, što ima pozitivan uticaj na životnu sredinu i kvalitet vazduha u urbanim sredinama.

Zbog toga se start-stop tehnologija danas smatra jednim od jednostavnijih i efikasnijih načina za povećanje ekonomičnosti vozila, posebno kod vozača koji najveći deo vremena provode u gradskoj vožnji.

Prednosti i mane start-stop sistema u automobilima

Kao i većina modernih automobilskih tehnologija, start-stop sistemi imaju i svoje prednosti i mane. Iako ova tehnologija može poboljšati ekonomičnost goriva i smanjiti emisiju štetnih gasova, neki vozači je više cene od drugih, u zavisnosti od načina vožnje i svakodnevnih uslova u saobraćaju.

Prednosti start-stop sistema

Iako se mišljenja vozača o stat stop tehnologiji razlikuju, ovaj sistem donosi nekoliko važnih prednosti koje doprinose manjoj potrošnji goriva, nižim emisijama izduvnih gasova i većoj efikasnosti vozila, posebno u uslovima gradske vožnje.

1) Manja potrošnja goriva

Najveća prednost sttart-stop tehnologije jeste smanjena potrošnja goriva tokom gradske vožnje. Gašenjem motora tokom kratkih zaustavljanja sistem smanjuje nepotreban rad u praznom hodu i poboljšava ukupnu ekonomičnost goriva.

Ova prednost je najprimetnija u:

gustim saobraćajnim gužvama,
gradskoj vožnji,
„stop-and-go“ uslovima.

2) Niža emisija izduvnih gasova

Smanjenje vremena rada motora u praznom hodu takođe smanjuje emisiju ugljen-dioksida i zagađenje vazduha. Ovo pomaže proizvođačima da ispune stroge ekološke propise i smanje uticaj vozila na životnu sredinu u urbanim sredinama.

3) Tiši rad tokom stajanja u saobraćaju

Kada se motor ugasi na semaforu ili u saobraćajnoj gužvi, vozilo postaje tiše i proizvodi manje vibracija dok miruje. Neki vozači smatraju da to povećava udobnost tokom dužeg čekanja u saobraćaju.

4) Veća efikasnost modernih vozila

Moderni start-stop sistemi rade zajedno sa:

inteligentnim alternatorima,
sistemima regenerativnog kočenja,
naprednim upravljanjem akumulatorom,
hibridnim tehnologijama.

Ova integracija pomaže maksimalnom iskorišćenju energije i poboljšava ukupnu efikasnost vozila.

5) Automatski rad sistema

Sistem u većini situacija funkcioniše automatski bez potrebe za intervencijom vozača. Kada je aktiviran, vozilo samostalno upravlja gašenjem i ponovnim pokretanjem motora.

Kod mnogih vozača ovaj proces nakon određenog vremena postaje gotovo neprimetan.

Mane start-stop sistema

Pored svojih prednosti, start-stop sistem u automobilu ima i određene mane

1) Povećano habanje akumulatora

Pošto akumulator često pokreće motor i napaja električne sisteme dok je motor ugašen, habanje akumulatora predstavlja jedan od najčešćih nedostataka.

Vozila sa start-stop sistemom zahtevaju specijalne AGM ili EFB akumulatore koje su skuplje za zamenu od standardnih akumulatora.

2) Dodatno opterećenje komponenti startera

Iako vozila sa start-stop sistemom koriste ojačane startere, često ponovno pokretanje motora ipak povećava mehaničko opterećenje na:

starter,
komponente zamajca,
sistem punjenja.

Vremenom to može doprineti većim troškovima održavanja.

3) Nerviranje vozača u gustim gužvama

Neki vozači ne vole stalno gašenje i ponovno paljenje motora tokom spore gradske vožnje. Najčešće primedbe uključuju:

učestalo ponovno pokretanje motora,
blage vibracije,
sporiji odziv pri ubrzanju,
prekide u radu grejanja ili hlađenja kabine.

Iako su moderni sistemi znatno uglađeniji nego ranije, ne odgovaraju svakom vozaču.

4) Manja udobnost pri ekstremnim temperaturama

Tokom veoma toplog ili hladnog vremena često gašenje motora može blago uticati na:

efikasnost klima uređaja,
grejanje kabine,
odmagljivanje stakala.

Zbog toga mnoga vozila automatski ograničavaju rad start-stop sistema kada su zahtevi klima-sistema veliki.

5) Veći troškovi održavanja

Napredna tehnologija potrebna za start-stop sisteme može povećati dugoročne troškove održavanja i popravki. Potencijalno skupe komponente uključuju:

AGM akumulatore,
senzore akumulatora,
inteligentne alternatore,
elektronske kontrolne module,
startere.

Iako ušteda goriva može delimično nadoknaditi ove troškove, finansijska korist zavisi od načina vožnje.

6) Nije idealan za svaki stil vožnje

Vozači koji uglavnom voze autoputem često imaju malu korist od start-stop tehnologije jer se sistem retko aktivira tokom dužih vožnji.

U takvim slučajevima neki vlasnici odlučuju da potpuno isključe ovu funkciju.

Generalno gledano, start-stop sistemi pružaju jasne prednosti u gradskoj vožnji gde vozila provode mnogo vremena u praznom hodu. Međutim, ova tehnologija takođe donosi dodatnu složenost i moguće troškove održavanja koji ne odgovaraju svakom vozaču.

Da li start-stop sistem radi drugačije kod benzinskih, dizel i hibridnih vozila?

Iako je osnovni cilj start-stop sistema isti kod svih vozila, smanjenje potrošnje goriva i emisije izduvnih gasova, njegov rad se razlikuje u zavisnosti od vrste pogona.

Benzinska vozila

Kod benzinskih motora start-stop sistem uglavnom radi najuglađenije. Motor se brzo zagreva, a ponovno pokretanje je brzo i tiho, zbog čega vozači često jedva primećuju njegov rad. Najveće uštede ostvaruju se u gradskoj vožnji sa čestim zaustavljanjima.

Dizel vozila

Dizel motori imaju viši stepen kompresije i zahtevaju snažnije pokretanje, pa ponovno paljenje može biti primetnije nego kod benzinskih vozila. Takođe, sistem se ponekad privremeno deaktivira tokom regeneracije DPF filtera ili kada motor još nije dostigao optimalnu radnu temperaturu.

Mild-hybrid vozila

Mild-hybrid sistemi koriste elektromotor ili starter-generator koji pomaže pri pokretanju motora. Zahvaljujući tome, start-stop funkcija radi brže, tiše i sa manje vibracija, uz dodatno smanjenje potrošnje goriva.

Hibridna vozila

Kod punih hibrida start-stop funkcija je još naprednija. Vozilo može koristiti električni pogon pri manjim brzinama, dok se motor sa unutrašnjim sagorevanjem uključuje samo kada je potreban. Zbog toga su prelazi između uključenog i isključenog motora gotovo neprimetni.

Benzinska vozila obično nude najtiši rad među klasičnim motorima, dizel vozila mogu imati nešto primetnije aktiviranje sistema, dok mild-hybrid i hibridni modeli pružaju najuglađenije funkcionisanje i najveći potencijal za uštedu goriva. Kako se elektrifikacija vozila razvija, start-stop tehnologija postaje sve sofisticiranija i efikasnija kod svih tipova pogona.

Često postavljana pitanja o start-stop sistemu u automobilu

1. Da li start-stop sistem može trajno da se isključi?

Kod većine vozila sistem se može isključiti samo privremeno putem dugmeta na komandnoj tabli. Trajna deaktivacija zahteva dodatne modifikacije koje mogu uticati na garanciju, emisione sisteme i usklađenost sa propisima, pa se uglavnom ne preporučuje.

2. Kada treba isključiti start-stop sistem?

Privremeno isključivanje start-stop sistema može biti korisno u određenim uslovima vožnje radi veće udobnosti ili stabilnijeg rada vozila. Funkcija se najčešće automatski ponovo aktivira nakon gašenja i ponovnog pokretanja motora.

Trajna deaktivacija često zahteva softverske izmene i može uticati na garanciju vozila ili usklađenost sa ekološkim standardima.

3. Da li start-stop sistem troši starter?

Start-stop sistem u automobilu povećava broj pokretanja motora, ali vozila sa ovom tehnologijom koriste ojačane startere ili starter-generatore projektovane za takve uslove rada.

4. Zašto start-stop sistem ne radi zimi?

Niske temperature smanjuju performanse akumulatora i povećavaju potrebe za energijom. Zbog zaštite akumulatora, motora i udobnosti putnika start-stop sistem se može privremeno deaktivirati.

5. Mogu li ugraditi običan akumulator u start-stop vozilo?

Ne preporučuje se ugradnja ubičnog akumulatora, jer vozila sa start-stop sistemom zahtevaju AGM ili EFB akumulatore. Ugradnja standardnog akumulatora može izazvati kvarove sistema, probleme sa punjenjem i kraći vek akumulatora.

6. Da li je start-stop sistem loš za turbo motore?

Odgovor na ovo pitanje je ne. Moderni turbo motori i upravljačka elektronika prilagođeni su radu sa start-stop tehnologijom. Po potrebi sistem odlaže gašenje motora radi zaštite turbine.

7. Da li Start-Stop sistem zaista štedi gorivo?

Da, naročito u gradskoj vožnji, saobraćajnim gužvama i pri čestim zaustavljanjima. Na autoputu su uštede uglavnom zanemarljive.

8. Zašto se motor sam pokrene pre polaska?

Motor se može automatski pokrenuti radi održavanja napona akumulatora, rada klima uređaja, temperature u kabini ili drugih zahteva sistema.

9. Da li start-stop utiče na vek trajanja motornog ulja?

Zbog češćih pokretanja motora preporučuje se korišćenje kvalitetnog motornog ulja odgovarajuće specifikacije i redovno održavanje prema preporukama proizvođača.

10. Da li je start-stop tehnologija pouzdana?

Da, savremeni sistemi su pouzdani i značajno unapređeni u pogledu upravljanja akumulatorom, softvera i trajnosti komponenti. Većina problema povezana je sa akumulatorom ili senzorima, a ne sa samim motorom.

Start-stop sistem postao je jedna od najčešće korišćenih tehnologija za uštedu goriva u modernim vozilima. Automatskim gašenjem motora tokom kratkih zaustavljanja i njegovim ponovnim pokretanjem kada je potrebno, sistem pomaže smanjenju potrošnje goriva, nižoj emisiji štetnih gasova i boljoj efikasnosti u svakodnevnoj gradskoj vožnji.

Iako mnogi vozači u početku brinu zbog mogućeg povećanog habanja motora, startera ili akumulatora,, moderna vozila sa start-stop sistemom posebno su projektovana sa ojačanim komponentama koje mogu podneti često ponovno pokretanje motora. U većini slučajeva sistem radi bezbedno i pouzdano kada se vozilo pravilno održava.

Istovremeno, start-stop tehnologija nije bez mana. Zamena akumulatora često je skuplja, nekim vozačima smeta često ponovno paljenje motora u gužvi, a sistem može biti manje efikasan u određenim uslovima vožnje poput vožnje autoputem ili pri ekstremnim temperaturama.

Da li će start-stop sistem vozaču delovati korisno ili iritantno često zavisi od:

navika u vožnji,
uslova u saobraćaju,
tipa vozila,
ličnih preferencija.

Za vozače koji mnogo vremena provode u gradskoj vožnji tehnologija može doneti primetnu uštedu goriva i smanjenu emisiju štetnih gasova tokom vremena. Za druge, posebno one koji uglavnom voze autoputem, prednosti mogu biti manje značajne.

Kako se automobilska industrija sve više okreće elektrifikaciji i hibridnim sistemima, očekuje se da će start-stop funkcija postajati još uglađenija, efikasnija i bolje integrisana u moderna vozila.

Razumevanje načina rada sistema, situacija u kojima se aktivira i pravilnog održavanja njegovih komponenti može pomoći vozačima da postignu najbolji balans između efikasnosti, pouzdanosti i udobnosti vožnje.

Šta je start-stop sistem u automobilu i kako funkcioniše?